Seboroične keratoze – šta su i kako ih uklanjamo

Seboroične keratoze su dobroćudne izrasline kože koje se javljaju s godinama i najčešće se uklanjaju zato što smetaju ili zbog izgleda. Uklanjanje keratoza radimo radiotalasima ili Candela CO2 laserom, u lokalnoj anesteziji, pošto ih prethodno pregledamo dermoskopom. Lista ispod sažima šta su, kako izgledaju, kada ih treba pokazati lekaru, kako ih uklanjamo, kakav je oporavak i kako se obračunava cena.

Seboroična keratoza je dobroćudna izraslina koja nastaje kada se umnože ćelije površinskog sloja kože; u narodu se zove i „staračka bradavica“, a latinski naziv je keratosis seborrhoica. Javlja se najčešće posle tridesete ili četrdesete godine, a procenjuje se da posle šezdesete bar jednu ima više od 90% ljudi [1]. Broj promena raste s godinama.

Uprkos imenu, seboroična keratoza nema veze sa lojnim žlezdama ni sa masnom kožom. Ne izaziva je virus – za razliku od virusnih bradavica, koje izaziva HPV – pa nije zarazna i ne prenosi se dodirom ni zajedničkim peškirom. Nije ni posledica loše higijene.

Tačan uzrok nije poznat. U ćelijama keratoze postoje stečene promene gena koji upravljaju rastom, ali one ne vode ka raku. Sklonost se nasleđuje: ko ima roditelje sa mnogo keratoza, verovatno će ih i sam imati. Sunce verovatno doprinosi, ali nije glavni uzrok, jer keratoze rastu i na koži koja je stalno pokrivena. Kod nekih žena pojave se ili umnože u trudnoći ili tokom hormonske terapije estrogenima.

Kada keratoze uklanjamo sa manje regije, cena se kreće u rasponu iz tabele, prema broju i veličini promena. Kod veće regije, na primer leđa sa mnogo keratoza, cena zavisi od broja promena. Dermatološki pregled ne plaćate ako promenu uklanjamo u istom dolasku, a biopsija sa PH analizom naplaćuje se posebno, samo kada je potrebna. Stavke i iznosi odgovaraju našem cenovniku dermatoloških usluga.

Od čega zavisi ukupna cena?

Na konačan iznos utiču veličina regije, broj i veličina keratoza i to da li je za neku od njih potrebna PH analiza. Kada je keratoza mnogo, na primer na leđima, raspoređujemo ih u dva termina. Iznos znate na pregledu, pre početka uklanjanja.

Seboroična keratoza izgleda kao smeđa izraslina zalepljena na kožu, kao da bi mogla noktom da se odlepi. Počinje kao mala, blago hrapava i svetla pločica, a vremenom zadeblja i dobije voštanu ili bradavičastu, ispucalu površinu. Boja ide od boje kože i svetlobraon do tamnobraon i crne, a veličina od jednog milimetra do nekoliko centimetara [1]. Obično ih je više, a kod ljudi sa naslednom sklonošću i nekoliko desetina. Ne bole, ali neke svrbe, a kada zapnu za odeću ili nakit mogu da se upale i prokrvare.

Najčešće se javljaju na grudima, leđima i stomaku, zatim na licu, poglavini, vratu i ispod dojki. Na dlanovima, tabanima i sluzokožama ih nema – izraslina na tim mestima je nešto drugo i treba je pregledati.

Keratoza na licu i poglavini

Na licu keratoze najčešće rastu na slepoočnicama, obrazima i uz liniju kose, a na poglavini ih ljudi napipaju češljem ili ih primeti frizer. Keratoza na licu najviše smeta zbog izgleda, pa je ovde uklanjamo metodom koja ostavlja što manje traga, a posle intervencije posebno vodimo računa o zaštiti od sunca. Kod ljudi tamnije puti na licu se javlja poseban oblik – mnoštvo sitnih tamnih keratoza oko očiju i na jagodicama (dermatosis papulosa nigra).

Keratoze na telu

Na leđima i grudima keratoze su obično veće, deblje i tamnije, i tu ih ima najviše. Smetaju kada zapinju za grudnjak, kaiš ili lančić, krvare pri brisanju peškirom i upale se. Na potkolenicama se javljaju sitne, svetle i suve pločice (stucco keratoze) koje liče na prilepljenu prljavštinu – lako se skinu, ali se isto tako lako vrate.

Za pacijenta je važno pet oblika seboroične keratoze koje može da vidi na sebi, iako lekari razlikuju i više histoloških podtipova. Oblici se razlikuju po izgledu i mestu na kome se javljaju. U tabeli je za svaki oblik opisano kako izgleda i gde se najčešće nalazi.

Seboroična keratoza je uvek dobroćudna, ali dve druge promene mogu da liče na nju i nisu bezazlene: aktinična keratoza, koja je prekanceroza, i rak kože koji izgleda kao keratoza. Reč „keratoza“ znači samo zadebljanje rožnatog sloja kože i obuhvata sasvim različita stanja. Zato se u pretrazi često javlja „keratoza maligna“, što nije dijagnoza. Kada lekar kaže da je keratoza bila maligna, to znači jedno od dvoje: aktinična keratoza je prešla u karcinom skvamoznih ćelija ili promena uopšte nije bila keratoza, nego rak kože koji je na nju ličio.

Seboroična ili aktinična keratoza – kako ih razlikujemo

Pacijenti ih golim okom lako pomešaju, a razlika je jasna kada se zna šta treba gledati. Aktinična keratoza nastaje od sunca ili solarijuma, a deo takvih promena vremenom pređe u karcinom skvamoznih ćelija [2], pa je lečimo i pratimo. U tabeli su razlike po uzroku, mestu, izgledu, ponašanju i riziku.

Ako na koži izloženoj suncu imate hrapave „pege“ koje se ljušte i vraćaju, to nije seboroična keratoza i treba ih pregledati. Isto važi za svaku promenu na licu, ušima ili temenu koja ne zarasta ili krvari.

Melanom i pigmentovani bazaliom

Melanom, pigmentovani bazaliom i ređe karcinom skvamoznih ćelija mogu da izgledaju kao tamna, izdignuta keratoza, a i keratoza ponekad izgleda sumnjivo. Na fotografijama iz naše prakse pokazali smo kako izgledaju zdravi i opasni mladeži, među njima i seboroična keratoza pod dermoskopom.

Znaci zbog kojih keratozu treba pregledati, a ne čekati

Pregled zakažite bez čekanja ako primetite nešto od sledećeg:

• promena brzo raste ili menja oblik;
• krvari bez povrede, ne zarasta ili se na njoj zadržava ranica;
• ima više boja ili crnu, plavičastu i crvenu zonu;
• jedna promena izgleda drugačije od svih ostalih („ružno pače“);
• svrbi, boli ili se upalila bez jasnog razloga;
• naglo se pojavilo mnogo novih keratoza koje svrbe – to je retko, ali zahteva lekarsku procenu i opšti pregled.

Kod mnogo mladeža i keratoza praktično je da jednom godišnje dođete na pregled mladeža dermoskopom – tada pregledamo i beležimo sve promene, pa se razlika u odnosu na prethodni pregled lako uoči.

Seboroičnu keratozu u većini slučajeva prepoznajemo pregledom i dermoskopijom, bez dodatnih analiza. Dermoskop uvećava promenu pod polarizovanim svetlom, pa vidimo njenu građu, a ne samo površinu: keratoza ima izbrazdan, „moždani“ reljef, sitne bele i žućkaste cistice i oštru ivicu [3]. Na pregledu prolazimo celu kožu, ne samo promenu zbog koje ste došli, jer keratoza retko dolazi sama, a sumnjiva promena je često baš ona koju niste primetili.

Većina ljudi koji dođu kod nas sa keratozom brine o dve stvari: da li je to mladež koji se menja ili rak kože i da li može da se ukloni bez traga. Zato na dermatološkom pregledu prvo potvrdimo o čemu je reč, a tek onda razgovaramo da li uklanjanje treba i koja metoda ima smisla za to mesto na koži.

Biopsiju ili uklanjanje sa patohistološkom analizom radimo kada izgled nije tipičan, kada se promena menja ili kada dermoskopija ne daje siguran odgovor, jer samo pregled tkiva pod mikroskopom sa sigurnošću isključuje rak kože. U Imedic poliklinici važi jednostavno pravilo: kad god postoji i najmanja sumnja, uklonjeno tkivo šaljemo na PH analizu. Ako se pokaže da je promena mladež koji treba ukloniti, postupak je opisan na stranici uklanjanje mladeža.

Seboroičnu keratozu medicinski nije potrebno uklanjati – bezopasna je i većina ljudi živi sa desetinama takvih promena [4]. Uklanjamo je kada:

• zapinje za odeću, nakit ili češalj, upali se ili krvari;
• svrbi ili boli;
• smeta na vidljivom mestu – na licu, vratu ili dekolteu;
• izgled nije tipičan, pa je potrebna PH analiza;
• pacijent to želi zbog izgleda, posle pregleda.

U jednom dolasku možemo ukloniti više promena – koliko, zavisi od njihove veličine, mesta i toga kako podnosite intervenciju. Kod velikog broja keratoza na leđima dogovaramo dva dolaska. Uklanjanje jedne keratoze, zajedno sa anestezijom, obično traje nekoliko minuta.

Seboroične keratoze uklanjamo radiotalasima ili Candela CO2 laserom u ablativnom režimu, u oba slučaja uz lokalnu anesteziju. Metodu biramo prema mestu na koži, debljini i broju promena i prema tome da li tkivo treba sačuvati za analizu. U tabeli je pregled kada koju metodu koristimo i šta da očekujete.

Zašto retko koristimo tečni azot i struganje?

Tečni azot (krioterapija) i struganje su u svetu klasične metode za keratoze, a ablativni laser je takođe delotvoran [5]. Azot ipak koristimo retko: radiotalasi i laser rešavaju problem u jednom dolasku, dok azot često traži ponavljanje, češće ostavlja svetliju mrlju – naročito na tamnijoj koži – i ne daje uzorak za analizu.

Struganje (kiretažu) i elektrokauterizaciju, koje se često pominju, kod nas zamenjuju radiotalasi: rade isto, ali uz manje toplotnog oštećenja okolne kože. Više o laseru pročitajte na stranici CO2 laserski tretmani, a o bradavicama, koje se često mešaju sa keratozama, u tekstu uklanjanje bradavica radiotalasima i laserom.

Ne deluju: nijedna krema iz apoteke ili drogerije ne uklanja seboroičnu keratozu. Keratoza je zadebljanje same kože, a ne naslaga na njoj – krema može da je omekša ili privremeno stanji ravnu, ljuspastu promenu, ali osnova ostaje i promena se vrati kada se krema prestane koristiti. Protivupalne i antibiotske masti mogu da smire upaljenu keratozu, ali je ne skidaju.

Kućni recepti – jabukovo sirće, čuvarkuća, beli luk, soda bikarbona, „ulje za bradavice“ – izazivaju hemijske opekotine, upalu i tamne mrlje, a promenu ne uklanjaju. Opisan je slučaj hemijske opekotine posle jabukovog sirćeta nanetog po protokolu sa interneta za samostalno uklanjanje mladeža [6]. Nagrizena promena ne može se pouzdano pregledati dermoskopom, pa se melanom koji je ličio na keratozu otkrije kasnije nego što je trebalo. Keratozu nemojte čupkati, strugati ni vezivati koncem.

Postoje i preparati za hemijsko uklanjanje keratoza – koncentrovani vodonik-peroksid, kombinacije kiselina, trihlorsirćetna kiselina – ali njih nanosi lekar, na tačno određenu promenu, pošto je utvrdio o čemu je reč.

Preparati „za keratoze“ koji se prodaju preko interneta i društvenih mreža najčešće sadrže trihlorsirćetnu kiselinu u visokoj koncentraciji, koja nagriza kožu bez kontrole dubine i može da ostavi trajne ožiljke. Pre uklanjanja svake promene treba znati šta je ona: melanom i bazaliom ponekad izgledaju isto kao keratoza, a dešava se i da uz keratozu postoji mladež. Takvu promenu kiselina uništi, patolog je više ne može pregledati, a rak kože se otkrije kasnije.

Za uklanjanje keratoza nije potrebna posebna priprema: dođite sa čistom kožom, bez kreme na mestu koje uklanjamo. Pre zahvata lekaru navedite sve lekove koje koristite, posebno one koji utiču na zgrušavanje krvi, kao i eventualnu raniju alergiju na lokalni anestetik.

Uklanjanje odlažemo kada:

• je koža na tom mestu upaljena, inficirana ili povređena;
• u narednim nedeljama planirate sunčanje ili more, jer mlada koža na mestu uklanjanja lako potamni;
• ste trudni, a keratoza je bezopasna – tada uklanjanje odlažemo za period posle trudnoće.

Uklanjanje keratoza teče u četiri koraka: najpre pregled i dermoskopija, zatim dogovor, potom uklanjanje u lokalnoj anesteziji i na kraju nega kod kuće, uz kontrolu kada je tkivo išlo na analizu. Sama intervencija za jednu keratozu traje nekoliko minuta, a ranica zarasta pod krasticom jednu do dve nedelje.

Šta je očekivano posle tretmana, a kada se javiti lekaru?

Prvog dana normalni su crvenilo i blago pečenje, zatim krastica i ružičasta koža kada ona otpadne. Uputstvo za negu dobijate na pregledu, prilagođeno mestu i broju uklonjenih promena; najčešće je jednostavno – mesto se čisti, maže regenerativnom mašću ili antibiotskom kremom i štiti od sunca. Javite se lekaru ako se pojavi gnoj, jak bol, crvenilo koje se širi ili krvarenje koje ne prestaje. Kontrolu zakazujemo kada je promena išla na PH analizu ili kada zarastanje ne ide kako treba.

Uklonjena keratoza retko se vrati na istom mestu; ako se vrati, obično je reč o ostatku ravne, široke promene koji se lako ukloni. Nove keratoze se s godinama javljaju na drugim mestima – to nije neuspeh intervencije, nego osobina kože. Pacijenti sa naslednom sklonošću zato na godinu ili dve dolaze na uklanjanje keratoza koje su se u međuvremenu pojavile, najčešće uz redovan pregled mladeža.

Neželjeni efekti su retki i najčešće prolazni: infekcija ranice, sporije zarastanje, svetlija ili tamnija mrlja na mestu uklanjanja, ožiljak, a u retkim slučajevima i alergijska reakcija na anestetik. Koža na mestu uklonjene keratoze može ostati svetlija od okoline; to obično vremenom izbledi, a ponekad ostane trajno [4]. Vidljiv ožiljak je redak kada se radi plitko, ali ga nijedna metoda ne isključuje. Ako primetite znake infekcije ili ranica ne zarasta, javite se lekaru.

Imedic poliklinika nalazi se u ulici Kneza Miloša 23, II sprat, Beograd.

Termin se zakazuje telefonom: 060 345 0304 i 064 237 0707. Ako nas kontaktirate iz inostranstva, dostupni smo i preko Vibera i WhatsApp-a na istom broju.

Tekst je pripremljen uz stručni nadzor dr Miloša Živkovića. Informacije na ovoj stranici namenjene su edukaciji i boljem razumevanju estetskih procedura, ali ne mogu zameniti individualni lekarski pregled, dijagnozu ni terapijski plan. Za procenu i izbor odgovarajućeg tretmana neophodna je konsultacija sa lekarom.

Stručni izvori

[1] DermNet. Seborrhoeic keratosis. Provereno 12.11.2026.

[2] American Academy of Dermatology. Actinic keratosis: Overview. Provereno 12.11.2026.

[3] DermNet. Dermoscopy of seborrhoeic keratosis. Provereno 12.11.2026.

[4] American Academy of Dermatology. Seborrheic keratoses: Diagnosis and treatment. Provereno 12.11.2026.

[5] Wollina U. Seborrheic Keratoses – The Most Common Benign Skin Tumor of Humans. Clinical Presentation and an Update on Pathogenesis and Treatment Options. Open Access Macedonian Journal of Medical Sciences. 2018;6(11):2270–2275. doi:10.3889/oamjms.2018.460.

[6] Feldstein S, Afshar M, Krakowski AC. Chemical Burn from Vinegar Following an Internet-based Protocol for Self-removal of Nevi. Journal of Clinical and Aesthetic Dermatology. 2015;8(6):50. PMID: 26155328.

[7] DermNet. Sign of Leser-Trélat. Provereno 12.11.2026.