Pregled mladeža-dermoskopija

Pregled mladeža je jednostavna, neinvazivna dijagnostička metoda koja omogućava precizno utvrđivanje i procenu pigmentnih promena na koži. Izvodi se pomoću ručnog instrumenta koji se naziva dermoskop, podseća na lupu i uvećava površinu koju dermatolog posmatra oko deset puta. Kod digitalne dermoskopije aparatom Canfield D2 uvećanje ide od 15 do 200 puta.

Dermoskopija znači vizuelno uvećanje i osvetljavanje površine kože, celokupne ili određenih delova. Na kožu se najpre nanosi ulje, a dermatolog potom stavlja dermoskop na deo kože i posmatra uvećanu površinu.

Digitalna dermoskopija omogućava fotografisanje promena na koži. Fotografije se čuvaju i na kontrolnom pregledu prati se da li je došlo do promena. Više o tome u odeljku o aparatu.

Dermoskopija, dermatoskopija ili melanoskopija su različiti stručni izrazi koji znače isto — pregled mladeža kod dermatologa. Bilo da je reč o redovnom godišnjem pregledu, povredi mladeža ili njegovoj promeni, dermoskopija otklanja sumnje koje golo oko ne može da razreši.

Dermoskop uvećava površinu kože i osvetljava je polarizovanim ili nepolarizovanim svetlom. To omogućava procenu promena na površini kože, ali i u gornjim slojevima dermisa — dakle onoga što golo oko ne vidi. Na taj način se uočava i beleži struktura promene, kao i to da li je promenu potrebno ukloniti.

Dermoskopija pomaže u otkrivanju promena unutar mladeža koje se odvijaju dublje u koži i tako pokazuje da li je određeni mladež rizičan. Zbog toga je ovaj pregled značajan u ranoj dijagnostici melanoma.

Kao dijagnostička procedura, pregled kože pod uvećanjem datira iz 1663. godine, kada Kolhaus beleži prve mikroskopske preglede kože. Nemački dermatolog Johann Saphier 1920. godine uvodi instrument sa sopstvenim izvorom svetla i skovao je termin dermatoskopija. Termin dermoskopija pedesetih godina uvodi Leon Goldman, koji metodu prvi primenjuje na pigmentne promene. Nakon Prvog svetskog kongresa dermoskopije u Rimu 2001. godine, dermoskopija je usvojena kao zvaničan stručni termin.

Mladeži, ili stručno nevusi, dobroćudne su promene na koži i mogu se pojaviti na bilo kom delu tela. Mogu biti urođeni ili stečeni tokom života. Sastoje se od melanocita, ćelija koje stvaraju melanin — pigment koji koži daje boju. Kod melanoma su te ćelije izmenjene i množe se nekontrolisano, bilo u postojećem mladežu, bilo direktno u koži.

Pod uticajem melanocit-stimulišućeg hormona (MSH), kao i estrogena i progesterona, kod žena se tokom trudnoće postojeći mladeži mogu promeniti, a mogu se javiti i novi.

Boja mladeža varira od ružičaste do svetlo i tamno braon. Mogu biti u ravni sa kožom, pločasti ili izdignuti, na peteljci, hrapavi, glatki, meki ili tvrdi.

Prečnik im je najčešće od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Nakon tridesete godine prosečno na telu imamo od 10 do 40 mladeža. Posle pedesete godine novi mladeži se retko javljaju.

Većina mladeža na telu je upravo takva, bezopasna. Evo šta se može uočiti golim okom:

• Simetričnost — bezopasni mladeži najčešće su pravilnog oblika, ovalni, okrugli ili duguljasti;
• Boja je ujednačena, svetlosmeđa do tamnosmeđa;
• Ivice su ravne i jasno ograničene;
• Prečnik nije veći od 6 mm, mada sama veličina najčešće nije razlog za brigu.

Ipak, ako postoji neka od promena navedenih u sledećem odeljku, mladež se svrstava u rizične. Tada je važno da se obratite dermatologu.

Iako su mladeži najčešće dobroćudne promene, u pojedinim slučajevima dolazi do izmena koje nisu vidljive golim okom. Kada primetite neku od sledećih promena, javite se lekaru:

• mladež je nepravilnog oblika, ivice su izreckane ili nejasno ograničene;
• boja se promenila, unutar iste promene ima više nijansi, ili je mladež postao veoma taman;
• mladež više nije u ravni sa kožom, već se izdiže;
• javljaju se vlaženje, krvarenje, svrab, bol ili upala;
• prečnik je veći od 6 mm uz neku od navedenih promena;
• mladež se menja tokom vremena — ovo je najvažniji pojedinačni znak.

Melanom je ređi od bazocelularnog i skvamocelularnog karcinoma kože, ali je najagresivniji i odgovoran je za najveći deo smrtnih ishoda od kožnih karcinoma. U većini slučajeva nastaje iz mladeža ili atipičnih mladeža, ređe direktno iz kože. Mutacije ćelija najčešće izaziva UV zračenje, a rizik je veći kod osoba koje su ranije imale opekotine od sunca. Kod mladih odraslih osoba, uzrasta od 25 do 29 godina, melanom je jedan od najčešće dijagnostikovanih karcinoma uopšte — što ne znači da je vezan za tu životnu dob, nego da se u toj grupi javlja češće nego drugi karcinomi.

Atipični, displastični mladeži mogu ličiti na melanom. Karakteriše ih asimetričnost, neujednačena pigmentacija i tamnija boja. U takvim slučajevima radi se biopsija kako bi se isključila mogućnost melanoma.

Ako ste primetili bilo koju od navedenih promena na postojećim mladežima, zakažite pregled. Dermatolog će utvrditi da li je reč o atipičnim, displastičnim mladežima i da li je potrebno praćenje ili uklanjanje promene.

Godišnji pregled mladeža trebalo bi da bude redovna navika, kao stomatološki ili ginekološki pregled. Melanom otkriven u ranoj fazi ima znatno bolju prognozu nego melanom otkriven kasno, a razlika između te dve situacije često je pitanje meseci.

Svaka neobična promena u boji ili obliku mladeža, pojava većeg broja novih promena, krvarenje ili povreda mladeža zahtevaju odlazak kod specijaliste dermatovenerologije, bez čekanja godišnjeg termina.

Pregled mladeža savetuje se svima jednom godišnje, a osobama sa povećanim rizikom i češće, prema proceni dermatologa.

Dermoskopija se obavlja najčešće nakon kliničkog dermatološkog pregleda, kao i u svim slučajevima kada sam pregled nije dovoljan da bi se postavila tačna dijagnoza. Dermatolog vas tada može uputiti na neku od pratećih dijagnostičkih metoda, među kojima su biopsija kože i digitalno praćenje promene.

Preventivni pregled mladeža preporučuje se jednom godišnje. Najviše se savetuje:

• Trudnicama, jer se tokom trudnoće postojeći mladeži mogu menjati, a mogu se javiti i novi;
• Deci, tokom perioda ubrzanog rasta, kada dolazi do pigmentnih promena na koži. Posebno se prate urođeni mladeži većeg prečnika, promene koje brzo rastu i nepigmentovane ružičaste promene;
• Rizičnim grupama — osobama sa više od 50 mladeža i onima koje imaju atipične mladeže;
• Osobama koje se izlažu UV zračenju, posećuju solarijum ili zbog prirode posla dugo borave na suncu;
• Osobama sa porodičnom istorijom melanoma ili drugih karcinoma kože, kao i onima sa rizičnim kožnim oboljenjima;
• Svima kod kojih je došlo do promene u boji, obliku ili broju mladeža, povrede mladeža, pojave svraba, bola, crvenila, krvarenja ili vlaženja.

Prema podacima iz dermatološke literature, pouzdanost procene melanoma posmatranjem golim okom kreće se oko 65 odsto, dok dermoskopski pregled tu pouzdanost podiže na oko 90 odsto, u rukama iskusnog lekara. Upravo zbog te razlike preventivni pregled mladeža ima smisao — melanom otkriven u najranijem stadijumu znatno se lakše leči.

Dermoskopija omogućava procenu promena do nivoa papilarnog dermisa, sloja koji se nalazi neposredno ispod epidermisa. Promene koje nastaju dublje od tog nivoa ne mogu se dermoskopijom utvrditi i zahtevaju druge metode, pre svega biopsiju i patohistološku analizu.

Digitalnu dermoskopiju radimo aparatom Canfield D2. Canfield Scientific je američki proizvođač sistema za medicinsko snimanje kože, čije uređaje koriste univerzitetske dermatološke klinike i klinička istraživanja širom sveta — Canfield dermoskopi pojavljuju se kao merni instrument u recenziranim naučnim radovima.

Šta to znači u praksi, tokom vašeg pregleda:

• Uvećanje od 15 do 200 puta. Ručni dermoskop uvećava oko deset puta. D2 ide znatno dalje, pa se vide strukture unutar promene koje su na manjem uvećanju nečitljive.
• Tri režima osvetljenja u jednom snimanju — polarizovano, nepolarizovano i UV. Polarizovano svetlo prikazuje dublje strukture i krvne sudove, nepolarizovano površinu promene, a UV režim otkriva pigmentne promene koje na dnevnom svetlu nisu uočljive. Sva tri snimka nastaju uzastopno, na istom mestu, pa se mogu porediti međusobno.
• Rezolucija od 12 megapiksela, uz ekran visoke rezolucije na samom uređaju, tako da lekar promenu procenjuje odmah, bez prebacivanja na računar.
• Konusi sa automatskim prepoznavanjem — kontaktni, beskontaktni i konus za pregled vlasišta. Uređaj sam prepoznaje koji je nastavak postavljen i prilagođava snimanje.

Mapiranje mladeža i praćenje kroz vreme

D2 je povezan sa softverom DermaGraphix za mapiranje tela. Svaka snimljena promena dobija svoje mesto na mapi tela i čuva se sa datumom. Na kontrolnom pregledu novi snimak se prikazuje uporedo sa ranijim, pa se procenjuje da li se promena menjala.

To je razlog zbog kojeg digitalna dermoskopija daje više od klasične. Kod mladeža je promena kroz vreme informativnija od izgleda promene u jednom trenutku, a bez arhivirane fotografije to poređenje počiva na sećanju.

Kada dermatolog opisuje mladež, koristi naziv koji govori na kojoj se dubini nalaze ćelije od kojih je sastavljen. Većina ovih tipova ne traži ništa osim redovnog praćenja.

• Junkcioni nevus — ravan je, u ravni sa kožom, obično ujednačene smeđe boje. Ćelije se nalaze na granici epidermisa i dermisa. Čest je kod mlađih osoba.
• Složeni nevus — blago izdignut, jer se ćelije nalaze i na granici i u dermisu.
• Intradermalni nevus — izdignut i često svetliji od okoline, ponekad i na peteljci. Ćelije su u dermisu. Tipičan je za odraslo doba.
• Urođeni (kongenitalni) nevus — prisutan je od rođenja ili se javlja u prvim mesecima. Prati se prema veličini, a veći urođeni mladeži traže redovnu kontrolu.
• Displastični ili atipični nevus — nepravilnog je oblika ili neujednačene boje. Nije melanom, ali je razlog za praćenje, po pravilu uz digitalnu dermoskopiju.
• Halo nevus — oko mladeža se formira svetli prsten. Češći je kod mlađih osoba i najčešće je bezopasan, ali se prvi put uvek proverava dermoskopski.
• Plavi nevus — deluje plavkasto ili sivkasto, jer se pigment nalazi dublje u koži.
• Spitz nevus — ružičast ili crvenkast, može brzo da raste. Najčešće se javlja kod dece i zahteva procenu upravo zbog brzine rasta.

Tip mladeža se dermoskopski procenjuje na osnovu strukture koja se vidi pod uvećanjem — pigmentne mreže, tačkica, globula i rasporeda boja. To je razlog zbog kojeg dermoskopija daje precizniju procenu od pregleda golim okom.

Za samopregled se koristi takozvano ABCDE pravilo. Obratite pažnju na sledeće:

• A — da li je mladež asimetričan (engl. asymmetry), odnosno da li se njegove polovine razlikuju?
• B — da li su ivice (engl. border) ravne i jasne ili izreckane i nejasno ograničene?
• C — da li unutar iste promene ima više boja ili nijansi (engl. colour)?
• D — da li je prečnik (engl. diameter) veći od 6 mm?
• E — da li se mladež menja tokom vremena (engl. evolution) — u veličini, boji, obliku, ili je počeo da svrbi, krvari ili boli?

Poslednje slovo je u praksi najvažnije. Promena kroz vreme nosi više informacija nego izgled mladeža u jednom trenutku, i upravo zbog toga digitalna dermoskopija sa arhiviranim snimcima ima prednost nad jednokratnim pregledom.

Samopregled ne zamenjuje pregled kod dermatologa i nije dijagnostička metoda. Služi da prepoznate kada je vreme da zakažete termin.

Kako se radi samopregled mladeža?

Samopregled se preporučuje na svaka tri meseca, između godišnjih pregleda. Traje nekoliko minuta i ne zahteva ništa osim dobrog svetla i dva ogledala.

• Stanite ispred velikog ogledala pri dnevnom svetlu i pregledajte lice, vrat, grudi i stomak.
• Podignite ruke i pregledajte bokove, pazuhe, unutrašnju i spoljašnju stranu ruku, kao i dlanove.
• Sedite i pregledajte prednju i zadnju stranu nogu, zatim tabane, prostore između prstiju i područje oko noktiju.
• Malim ogledalom pregledajte leđa, zadnjicu i potiljak, ili zamolite nekoga da to uradi.
• Prstima razdvojite kosu i pregledajte poglavinu, deo po deo.

Ako imate veći broj mladeža, fotografišite regije telefonom uvek pod istim svetlom i iz istog ugla. Poređenje sopstvenih fotografija kroz vreme lakše otkriva promenu nego sećanje.

Znak „ružnog pačeta“

Pored ABCDE kriterijuma, koristi se i jednostavno pravilo poznato kao ugly duckling. Kod jedne osobe mladeži po pravilu liče jedni na druge. Ako neki od njih vidno odudara od ostalih — po boji, obliku ili veličini — upravo taj zaslužuje pregled, čak i kada sam po sebi ne ispunjava ABCDE kriterijume.

Samopregled nije dijagnostička metoda i ne zamenjuje pregled kod dermatologa. Njegova svrha je da prepoznate kada je vreme da zakažete termin.

Mladeži kod dece i u trudnoći

Kod dece

Deca se rađaju sa malim brojem mladeža, a najveći deo nastaje tokom detinjstva i puberteta. Pojava novih mladeža u tom periodu je očekivana i sama po sebi nije razlog za brigu.

Pregled se savetuje kada je reč o urođenom mladežu, posebno većem, koji se prati redovno tokom odrastanja. Takođe kada promena brzo raste, kada se pojavi ružičasta ili crvenkasta promena koja se uvećava, ili kada dete ima veliki broj mladeža i svetlu kožu sklonu opekotinama. Pregled je bezbolan i obavlja se uz prisustvo roditelja.

U trudnoći

Tokom trudnoće postojeći mladeži mogu potamneti ili se blago uvećati, a mogu se javiti i novi. Uzrok su hormonske promene i istezanje kože na stomaku i grudima, pa te promene same po sebi nisu znak opasnosti.

Ipak, trudnoća nije razlog da se pregled odloži. Ako mladež menja oblik, dobija više boja, svrbi ili krvari, to se ne pripisuje trudnoći bez procene. Dermoskopski pregled je potpuno bezbedan u svim fazama trudnoće, jer se koža samo posmatra pod uvećanjem. Mnogi pacijenti zato preventivni pregled obave upravo na početku trudnoće, da bi se stanje zabeležilo pre nego što promene počnu.

Kada mladež treba ukloniti?

Postoje dva različita razloga za uklanjanje i važno je razlikovati ih.

Medicinska indikacija postoji kada dermoskopski nalaz pokaže promenu koja zahteva analizu. Tada uklanjanje nije stvar izbora niti estetike, već dijagnostički korak.

Estetska ili praktična indikacija postoji kada je mladež bezopasan, ali smeta — nalazi se na mestu stalnog trenja, zapinje za odeću ili nakit, povređuje se pri brijanju, ili jednostavno pacijentu ne odgovara. Takav mladež se može ukloniti bez rizika po zdravlje.

U oba slučaja važi isto pravilo: uklonjena promena se šalje na patohistološku analizu. Nijedan mladež se ne uklanja bez toga, bez obzira na to koliko bezopasno izgledao, jer je analiza jedini način da se njegova priroda potvrdi sa sigurnošću.

Zbog toga se mladeži ne uklanjaju u kozmetičkim salonima, kiselinama, laserima za estetske namene ni preparatima koji se kupuju bez recepta. Takvi postupci uništavaju tkivo, pa analiza više nije moguća, a promena može da se vrati bez mogućnosti da se proceni šta je bila. Detaljnije o postupku na stranici uklanjanje mladeža.

• Kada se rodimo, na koži se nalazi mali broj mladeža. Nazivaju se urođeni, naevi congeniti.
• Najveći broj mladeža javlja se tokom puberteta i adolescencije — to su stečeni mladeži, naevi acquisiti.
• Kod muškaraca se novi mladeži uglavnom javljaju do 25. godine, a kod žena do 28. ili 30. Zbog jačeg hormonskog uticaja, kod žena je česta pojava novih mladeža u trudnoći.
• Broj mladeža na telu jedan je od najjačih pojedinačnih pokazatelja rizika od melanoma. Osobe sa više od 50 mladeža spadaju u grupu kojoj se savetuje redovno godišnje praćenje.
• Melanom se ne javlja samo na koži izloženoj suncu. Može nastati i na tabanima, dlanovima, ispod noktiju i na sluzokožama, pa pregled obuhvata i te regije.

Cene pregleda mladeža možete pogledati na stranici Cenovnik.

Za pregled, konsultacije ili estetski tretman možete nas pozvati direktno:

060 345 0304
064 237 0707

Ukoliko nas kontaktirate iz inostranstva, dostupni smo i putem Vibera i WhatsApp-a na iste brojeve. Naš tim će vam pomoći da pronađete odgovarajući termin i dobijete osnovne informacije pre dolaska.

Tekst je pripremljen uz stručni nadzor dr Miloša Živkovića. Informacije na ovoj stranici namenjene su edukaciji i boljem razumevanju estetskih procedura, ali ne mogu zameniti individualni lekarski pregled, dijagnozu ni terapijski plan. Za procenu i izbor odgovarajućeg tretmana neophodna je konsultacija sa lekarom.

Literatura

Kittler H, Pehamberger H, Wolff K, Binder M. Diagnostic accuracy of dermoscopy. Lancet Oncology. 2002;3(3):159–165.
Vestergaard ME, Macaskill P, Holt PE, Menzies SW. Dermoscopy compared with naked eye examination for the diagnosis of primary melanoma: a meta-analysis. British Journal of Dermatology. 2008;159(3):669–676.
Argenziano G, Soyer HP, Chimenti S, et al. Dermoscopy of pigmented skin lesions: results of a consensus meeting via the Internet. Journal of the American Academy of Dermatology. 2003;48(5):679–693.
Abbasi NR, Shaw HM, Rigel DS, et al. Early diagnosis of cutaneous melanoma: revisiting the ABCD criteria. JAMA. 2004;292(22):2771–2776.
Grob JJ, Bonerandi JJ. The „ugly duckling“ sign: identification of the common characteristics of nevi in an individual as a basis for melanoma screening. Archives of Dermatology. 1998;134(1):103–104.