Dermatolog, Beograd- dermatološki pregled

Dermatološki pregled je prvi korak kada primetite promenu na koži, kada se neki simptom vraća ili kada želite preventivnu kontrolu. U Imedic poliklinici u Beogradu preglede obavlja specijalista dermatovenerologije, uz dermoskopiju i FotoFinder digitalnu dermoskopiju kada je potrebna preciznija procena.

Kako izgleda jedan dermatološki pregled? Šta možete da očekujete, da li je bolno ili neprijatno? Šta nakon pregleda? Pitanja je mnogo i upravo zato želimo da na jednom mestu razrešimo sve nedoumice u vezi sa dermatološkim pregledom.

Promene na koži ponekad deluju bezazleno: sitan osip, crvenilo koje se povremeno vraća, perutanje koje povezujemo sa suvom kožom. Ipak, upravo ovakvi simptomi mogu biti prvi znaci dermatoloških stanja koja zahtevaju stručno vođenje. Dermatološki pregled ne treba odlagati kada se na koži, noktima ili kosi pojavi nešto novo, neobično ili dugotrajno.

Signali koji ne trpe odlaganje:

• mladež koji je promenio boju, oblik ili veličinu, počeo da svrbi, krvari, vlaži ili se ne zaceljuje;
• rana ili krasta na koži koja ne zarasta duže od četiri nedelje;
• osip praćen groznicom, otokom lica ili otežanim disanjem;
• naglo i obilno opadanje kose, ili gubitak kose u jasno ograničenim poljima;
• promena na polnim organima, bilo da je bolna ili bezbolna;
• promena na noktu koja se širi ili tamna pruga koja se pojavila ispod nokta.

Kod mladeža se za samopregled često koristi ABCDE pravilo: asimetrija, nepravilna ivica (border), više boja unutar iste promene (color), prečnik preko šest milimetara (diameter) i evolucija, odnosno svaka promena tokom vremena. Poslednje slovo je u praksi najvažnije — promena je značajnija od izgleda promene u jednom trenutku. Samopregled ne zamenjuje dermoskopski pregled, ali pomaže da prepoznate kada je vreme da se javite.

Pregledi koji se planiraju unapred: godišnji pregled mladeža, kontrola kod osoba sa velikim brojem mladeža ili porodičnom istorijom melanoma, procena stanja kože pre početka estetskog tretmana, kontrola nakon uvođenja nove terapije i savetovanje o nezi kože prema tipu kože i godišnjem dobu.

Dermatolog je specijalista kojem se obraćamo ne samo zbog lečenja, već i zbog prevencije. Ako imate sumnju — to je već signal da je vreme za pregled.

Reč je o vrsti specijalističkog pregleda koji podrazumeva pregled kože, sluzokože čitavog tela, ali i kose i noktiju i ako je potrebno, genitalne regije. Pregled obavlja lekar specijalista dermatovenerologije koji se bavi lečenjem, dijagnostikom i prevencijom oboljenja kože, sluzokože, kose i noktiju. Kakav god problem na koži imate, naš savet je da ne čekate i nadate se da će simptomi sami nestati. Naprotiv, važno je da što pre konsultujete dermatologa.

Sam naziv specijalizacije — dermatovenerologija — govori da ista struka pokriva dve oblasti. Dermatologija se bavi bolestima kože, kose i noktiju, a venerologija dijagnostikom i lečenjem polno prenosivih infekcija. Zbog toga se dermatologu obraćaju i pacijenti sa promenama na polnim organima, bez obzira na to da li je promena bolna. Pregled u tom slučaju teče isto kao i svaki drugi, uz diskreciju koja se podrazumeva.

Važno je razlikovati dermatološki pregled od kozmetičke procene kože. Kozmetičar procenjuje stanje kože i predlaže negu, ali ne postavlja dijagnozu, ne propisuje terapiju i ne raspolaže dermoskopom. Dermatološki pregled se završava dijagnozom ili radnom hipotezom i konkretnim terapijskim planom. Kada je stanje kože posledica bolesti, a ne samo nege, razlika između ta dva pristupa odlučuje o ishodu.

Ukoliko želite da zakažete pregled kod dermatologa u Beogradu, proverite kvalifikacije lekara kod kojeg planirate pregled — pre svega da li ima završenu specijalizaciju iz dermatovenerologije i kojom dijagnostikom raspolaže. Ispod smo naveli i ko obavlja preglede kod nas, tako da te podatke ne morate da tražite.

Dermatološki pregled počinje jednostavno: razgovorom. Lekar će vam postaviti pitanja o trenutnim simptomima, vremenu kada su se pojavili, da li se pogoršavaju u određenim uslovima, kao i o prethodnim kožnim ili sistemskim bolestima. Ova anamneza je ključna, jer često pruža prvi trag o uzroku problema.

Sledi klinički pregled kože, pri čemu dermatolog vizuelno ocenjuje stanje promena na koži — da li su lokalizovane ili rasprostranjene, kako izgledaju, kako se ponašaju na dodir, boju, ivice, teksturu. Pregled može uključivati i kožu glave, nokte, kao i sluzokožu usne duplje ili genitalnu regiju ako postoji potreba.

U zavisnosti od nalaza, dermatolog može koristiti:

• Dermatoskop – uređaj koji omogućava pregled mladeža i drugih promena sa uvećanjem i detaljnim uvidom u strukturu,
• Canfield D2 digitalni dermoskop – sistem koji promene fotografiše i arhivira, tako da se pri sledećoj kontroli mogu uporediti sa ranijim snimkom,
• Vudovu lampu – UV svetlo koje pomaže kod dijagnostike gljivica, bakterija i pigmentnih poremećaja,
• Mikroskopske analize – kod sumnje na parazite, gljivice ili upalne promene, može se uzeti uzorak kože, dlake ili bris.

U nekim slučajevima, kada promene zahtevaju dodatno ispitivanje, dermatolog može preporučiti biopsiju kože, analizu krvi ili uputiti pacijenta na dodatne konsultacije kod drugih specijalista (npr. imunologa, endokrinologa).

Pregled se završava formulisanjem dijagnoze ili radnom hipotezom i predlogom lečenja — bilo da se radi o lokalnoj terapiji, sistemskim lekovima, daljim analizama ili estetsko-terapijskim procedurama.

Šta da ponesete i kako da dođete?

Priprema nije potrebna, ali nekoliko sitnica ubrzava pregled i čini ga preciznijim:

• Na pregled lica dođite bez šminke, a na pregled noktiju bez laka. Lak i šminka prekrivaju upravo ono što treba da se vidi.
• Ponesite raniju medicinsku dokumentaciju — nalaze, otpusne liste, rezultate ranijih biopsija ili mikrobioloških analiza.
• Napišite spisak lekova, suplemenata i kozmetičkih preparata koje koristite. Kod kožnih promena je čest uzrok upravo nešto sa tog spiska.
• Ako je promena povremena i trenutno je nema, ponesite fotografiju snimljenu kada je bila izražena.
• Za pregled mladeža obucite odeću koju je lako skinuti, jer se pregleda i koža ispod odeće, uključujući poglavinu i stopala.
• Ako ste već koristili neku terapiju za tu promenu, recite koju i koliko dugo, čak i ako niste sigurni da je pomogla.

Kod dece pregled se obavlja uz prisustvo roditelja ili staratelja. Najčešći razlozi dolaska u dečjem uzrastu su atopijski dermatitis, gljivične infekcije vlasišta i kože, virusne bradavice i molluscum contagiosum, kao i procena mladeža.

Dermatolog se ne bavi samo „problematičnom kožom“, već širokim spektrom stanja koja obuhvataju kožu, kosu, nokte i sluzokožu. Neka od njih su blaga i prolazna, dok druga zahtevaju dugoročno lečenje, pažljivo praćenje i multidisciplinarni pristup.

Najčešći razlozi zbog kojih pacijenti traže dermatološku procenu uključuju:

• Osipi, crvenilo, perutanje i svrab kože;
• Sumnja na kožni rak ili prekancerozne promene;
• Alopecija (opadanje kose), perutanje kože glave;
• Polno prenosive infekcije kože i sluzokože;
• Keratoze, bradavice, polne bradavice (kondilomi);
• Promene na mladežima (boja, oblik, veličina, svrab);
• Gljivične infekcije kože, noktiju i vlasišta;
• Psorijaza, vitiligo, urtikarija (koprivnjača);
• Rozacea, seboreični i atopijski dermatitis;
• Pigmentne promene – melazma, lentigo, fotopigmentacije;
• Akne i posledice akni (ožiljci, hiperpigmentacije).

Digitalna dermoskopija – Canfield D2

Digitalnu dermoskopiju radimo aparatom Canfield D2. Canfield Scientific je američki proizvođač sistema za medicinsko snimanje kože, čije uređaje koriste univerzitetske dermatološke klinike i klinička istraživanja, pa se pojavljuju kao merni instrument u recenziranim naučnim radovima.

Šta to znači tokom pregleda:

• Uvećanje od 15 do 200 puta. Ručni dermoskop uvećava oko deset puta, pa se na većem uvećanju vide strukture koje su inače nečitljive.
• Tri režima osvetljenja u jednom snimanju — polarizovano prikazuje dublje strukture i krvne sudove, nepolarizovano površinu promene, a UV režim otkriva pigmentne promene koje na dnevnom svetlu nisu uočljive.
• Rezolucija od 12 megapiksela uz ekran na samom uređaju, tako da lekar promenu procenjuje odmah.
• Nastavci sa automatskim prepoznavanjem — kontaktni, beskontaktni i nastavak za vlasište.

Uređaj je povezan sa softverom DermaGraphix za mapiranje tela. Svaka snimljena promena dobija mesto na mapi i čuva se sa datumom, pa se na kontroli novi snimak prikazuje uporedo sa ranijim. Kod mladeža je promena kroz vreme informativnija od izgleda u jednom trenutku, a bez arhivirane fotografije to poređenje počiva na sećanju. Detaljnije na stranici pregled mladeža i dermoskopija.

Istim uređajem, uz nastavak za vlasište, radimo i trihoskopiju sa AI analizom gustine i kvaliteta dlake.

Napomena: kod procene promena na koži aparat obezbeđuje uvećanje, snimak i arhivu za poređenje, dok dijagnozu donosi lekar specijalista dermatovenerologije.

Nakon što dermatolog pregleda kožu, postavi dijagnozu ili izrazi sumnju na određeno stanje, pacijent dobija jasan plan daljih koraka. U zavisnosti od nalaza, to može uključivati:

• Terapiju – najčešće u obliku krema, masti, gelova, tableta, laserskih i drugih tretmana. U slučajevima hroničnih oboljenja terapija može biti dugoročna i podrazumevati kontrolne preglede.
• Smernice za negu kože – uputstva o kozmetici koju treba koristiti ili izbegavati, kao i preporuke za svakodnevnu rutinu (čišćenje, hidratacija, zaštita od sunca).
• Dodatna dijagnostika – ukoliko pregled nije dovoljan, dermatolog može uputiti pacijenta na laboratorijske analize, mikrobiološke testove ili biopsiju kože.
• Preventivne mere – promena ishrane, smanjenje stresa, izbegavanje određenih navika (npr. solarijum, agresivni kozmetički tretmani), uz savetovanje o načinu života.

U slučajevima kada je to potrebno, pacijentu se zakazuje kontrolni pregled radi praćenja efekta terapije, ili dodatne konsultacije sa drugim specijalistima (npr. imunolog, endokrinolog, infektolog).

Razmak do kontrole zavisi od stanja. Kod akutnih upalnih promena efekat terapije se procenjuje najčešće posle dve do četiri nedelje. Kod hroničnih stanja, kao što su psorijaza, atopijski dermatitis ili rozacea, kontrole su ređe ali redovne, jer je cilj održavanje remisije, a ne jednokratno smirivanje simptoma. Kod praćenja mladeža standardni interval je godinu dana, uz raniju kontrolu ako se promena menja.

Nezavisno od dogovorenog termina, javite se ranije ako se stanje pogorša, ako se pojavi nova promena, ako terapija izazove nadražaj kože ili ako posle predviđenog roka nema nikakvog poboljšanja. Kod dela kožnih oboljenja prva terapija ne pogodi iz prvog puta, i to nije neuspeh — nego podatak koji vodi ka tačnijoj dijagnozi.

U Beogradu je ponuda dermatologa široka, pa upravo ta raznolikost otežava izbor. Evo nekoliko smernica koje mogu pomoći:

• Proverite stručnost i kvalifikacije – dermatolog treba da ima završenu specijalizaciju iz dermatovenerologije i poželjno dodatne edukacije iz oblasti koja vas konkretno zanima (npr. dermatoonkologija, estetska dermatologija).
• Iskustvo i članstva – obratite pažnju na broj godina prakse, vrste procedura koje lekar sprovodi, kao i na članstvo u Lekarskoj komori i stručnim udruženjima.
• Dijagnostičke mogućnosti – ustanova treba da ima pristup savremenim metodama dijagnostike: dermatoskopiji, digitalnoj dermoskopiji, Vudovoj lampi, kao i mogućnosti za mikrobiološke i histopatološke analize.
• Pristup pacijentu – važna je sposobnost da lekar sasluša, objasni proceduru i jasno uputi pacijenta u sledeće korake.
• Kontinuitet – kod hroničnih kožnih stanja rezultat zavisi od praćenja kroz vreme, pa je korisno da vas pregleda isti lekar koji vam je i postavio dijagnozu.
• Šta se dobija posle pregleda – pitajte da li dobijate pisani nalaz sa dijagnozom i terapijom. Nalaz vam treba i za apoteku i za svaku sledeću konsultaciju.
• Transparentnost cena – cena pregleda i eventualnih dodatnih analiza treba da bude poznata pre dolaska, a ne posle.

Jedan praktičan savet: ako birate zbog jednog konkretnog problema, proverite da li se lekar tim problemom zaista bavi. Dermatovenerologija je široka struka i u praksi se lekari razlikuju po tome koliko rade dermatoonkologiju, koliko upalna oboljenja, a koliko estetsku dermatologiju.

Dermatološke preglede u Imedic poliklinici obavlja dr Marina Ćirović, specijalista dermatovenerologije. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2015. godine, gde je potom završila i specijalizaciju iz dermatovenerologije. Poseduje sertifikate iz estetske medicine priznate od Ministarstva zdravlja i Lekarske komore Srbije. Član je Lekarske komore Srbije i Srpskog društva za interdisciplinarnu estetsku i anti-aging medicinu (SESIAM).

U okviru dermatovenerologije radi dijagnostiku i terapiju kožnih i polnih bolesti, krioterapiju, elektrokauterizaciju, biopsiju kože, manje hirurške ekscizije, dermoskopiju i FotoFinder digitalnu dermoskopiju.

Preglede obavlja i dr Sanja Kekić, specijalista dermatovenerologije. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu završila je 2016. godine sa prosečnom ocenom 9,55, a specijalistički ispit iz dermatovenerologije položila je ocenom odličan.

Kliničko iskustvo sticala je u Gradskom zavodu za kožne i venerične bolesti u Beogradu i na Klinici za dermatovenerologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, radeći na dijagnostici i terapiji širokog spektra dermatoloških i veneroloških oboljenja. Tokom studija usavršavala se kroz stručne razmene u Kataniji i Torinu, kao i u Slovačkoj. Trenutno je na postdiplomskim studijama na Univerzitetu u Beogradu.

Pregledi se obavljaju u Imedic poliklinici, Kneza Miloša 23, II sprat, Beograd. Radno vreme je od ponedeljka do subote, od 9 do 21 čas. Termin se zakazuje telefonom, bez uputa.

• Dermatološki pregled — 5.000 RSD
• Kontrola u okviru mesec dana — 3.000 RSD
• Kontrola nakon više od mesec dana — 4.000 RSD
• Dermoskopija mladeža (1 mladež) — 5.000 RSD
• Digitalna dermoskopija (1 mladež) — 6.500 RSD
• Dermoskopija celog tela — 10.000 RSD
• Dermoskopija celog tela sa digitalnom dermoskopijom, do 5 promena — 12.000 RSD
• Dermoskopija celog tela sa digitalnom dermoskopijom, 5–10 promena — 15.000 RSD
• Dermoskopija celog tela sa digitalnom dermoskopijom, 10 i više promena — 17.500 RSD
• Kontrolna digitalna dermoskopija — 4.000 RSD
• Digitalna trihoskopija sa fotodokumentacijom i AI analizom — 8.500 RSD
• Biopsija sa PH analizom — 12.000 RSD

Dermatološki pregled se ne naplaćuje ako se promena uklanja u istom terminu. Izuzetak je uklanjanje promena tečnim azotom, kada se pregled naplaćuje prema cenovniku.

Ceo cenovnik, uključujući cene uklanjanja mladeža, bradavica, keratoza i ostalih promena, nalazi se na stranici Cenovnik. Cene su informativne i podložne promeni.

Da. Ako vas zanima okvirna cena za uklanjanje pojedinačnih promena na koži, kao što su hiperpigmentacije, ožiljci od povreda ili hirurških zahvata, virusne bradavice, keratoze, ksantelazme i slične promene, fotografiju možete poslati putem Vibera ili WhatsApp-a na broj 064 237 0707 ili 060 345 0304.

Kada je promena jasno vidljiva na fotografiji, možemo vam dati okvirnu informaciju o ceni tretmana i približnom broju tretmana. Ipak, imajte u vidu da u nekim slučajevima nije moguće proceniti promenu samo preko slike, niti na osnovu fotografije reći tačnu cenu i plan tretmana. Određene promene zahtevaju dermatološki, odnosno dermoskopski pregled, kako bi se utvrdilo o čemu je reč i koji pristup je bezbedan i odgovarajući.

Za pregled, konsultacije ili estetski tretman možete nas pozvati direktno:

060 345 0304
064 237 0707

Ukoliko nas kontaktirate iz inostranstva, dostupni smo i putem Vibera i WhatsApp-a na iste brojeve. Naš tim će vam pomoći da pronađete odgovarajući termin i dobijete osnovne informacije pre dolaska.

Tekst je pripremljen uz stručni nadzor dr Miloša Živkovića. Informacije na ovoj stranici namenjene su edukaciji i boljem razumevanju estetskih procedura, ali ne mogu zameniti individualni lekarski pregled, dijagnozu ni terapijski plan. Za procenu i izbor odgovarajućeg tretmana neophodna je konsultacija sa lekarom.