Virusne bradavice: vrste, kako izgledaju i kako se leče

Virusne bradavice (lat. verrucae) su dobroćudne izrasline kože koje nastaju kada humani papiloma virus (HPV) uđe u kožu kroz sitno oštećenje i natera ćelije da se brže dele. Svi smo u kontaktu sa HPV-om, a bradavicu dobije manjina. Presudan je odgovor imuniteta kože na konkretan tip virusa. Zato su bradavice najčešće kod školske dece i mladih, kod kojih se odbrana od HPV-a tek gradi, i kod osoba sa oslabljenim imunitetom ili na imunosupresivnoj terapiji, kod kojih su brojnije i upornije. Sklonost ka bradavicama kod inače zdravog čoveka nije znak bolesti imuniteta. Lakše ih dobijaju i ljudi čija je koža često vlažna ili oštećena: grickanje noktiju, ispucale šake, atopijski dermatitis. ¹³⁴

Bradavice na rukama, stopalima i licu izazivaju „kožni“ tipovi HPV-a. To nisu tipovi koji izazivaju genitalne bradavice (kondilome) niti oni koji se povezuju sa rakom grlića materice, pa bradavica na prstu ne znači da imate HPV koji traži ginekološko praćenje. ³¹⁶

Izgled zavisi od tipa virusa i mesta na koži. Ovo su oblici koje ćete najčešće sresti. Fotografije pokazuju detalje po kojima se bradavica prepoznaje, a ne samo gde se nalazi.

Obične bradavice na rukama i prstima (verruca vulgaris)

Okrugle ili ovalne hrapave kvržice, od jednog milimetra do preko centimetra, boje kože ili sivkaste. Na površini se često vide sitne crne tačkice. To su začepljeni kapilari, a ne „koren“ ili „seme“ bradavice, kako se često veruje. Najčešće su na prstima, oko noktiju, nadlanicama, laktovima i kolenima, često na mestu ranije ogrebotine. ²³

Bradavice na stopalu (plantarne bradavice)

Pritisak pri hodu potiskuje ih u dubinu, pa izgledaju kao zadebljala, ravna, žućkasta površina koja boli kao da u cipeli imate kamenčić. Više njih može se spojiti u „mozaik“. Najčešće se zamene sa kurjim okom ili žuljem; razlika je u tabeli niže. ²³

Ravne bradavice (verruca plana)

Male, glatke, jedva izdignute, boje kože ili svetlosmeđe i gotovo uvek brojne: desetine na licu, nadlanicama ili potkolenicama. Brijanjem se rasejavaju duž poteza brijača, pa se kod muškaraca javljaju u predelu brade, a kod žena na nogama. ²³

Končaste (filiformne) bradavice

Uske, izdužene izrasline nalik niti ili prstiću, najčešće oko usana, nosa i očiju i na vratu. Brzo rastu i obično su pojedinačne. Upravo njih ljudi mešaju sa mekim fibromima („visećim bradavicama“). ²³

Bradavice oko noktiju (periungvalne)

Obične bradavice uz rub nokta ili ispod njega. Grickanje noktiju i čupanje zanoktica ih širi; mogu deformisati nokat i spadaju u teže za lečenje. ²³

Izvori za tabelu: ²³¹³

Izvori za tabelu: ²³¹¹¹³

Još dve promene koje se mešaju sa bradavicama: seboroične keratoze, smeđe do crne „zalepljene“ promene voštane površine koje se javljaju posle četrdesete i nisu zarazne ¹⁴, i moluske (molluscum contagiosum), biserne kuglice sa udubljenjem u sredini, najčešće kod dece, koje jesu zarazne, ali ih izaziva poksvirus, a ne HPV ¹⁵.

Ako niste sigurni šta je promena – a kod „bradavica“ na vratu i oko očiju to je pravilo, a ne izuzetak – ne tretirajte je sami. Dermatolog je pregledom i dermoskopom obično prepozna već na prvom pregledu. Svaka promena koja raste, menja boju ili krvari traži pregled, a ne kućni tretman. ¹¹

Najčešći „prenos“ je zapravo širenje po sopstvenoj koži: češanjem, grickanjem, čupanjem ili brijanjem preko bradavice virus se prenese na drugo mesto, pa se posle jedne javi još nekoliko u nizu. Lekari to zovu autoinokulacija. Na druge ljude virus prelazi dodirom ili preko vlažnih površina i predmeta: pod tuša, ivica bazena, peškir, brijač, turpija. Bradavica je zarazna sve dok postoji. ¹⁵

Šta to znači u praksi:

• Bazen i teretana: možete, uz vodootporan flaster preko bradavice, papuče u svlačionici i tušu i sopstveni peškir.
• Škola i vrtić: dete ne treba izolovati; bradavica na prstu nije razlog za izostanak. Prekriti je flasterom i odvići dete od grickanja noktiju.
• Brijanje: ne brijati preko bradavica; ravne bradavice se tako rasejavaju. Do uklanjanja koristiti električni aparat ili zaobići to mesto.
• Kod kuće: svoj peškir, brijač i pribor za nokte; oprati ruke posle dodirivanja ili tretiranja bradavice; kod plantarnih bradavica menjati čarape svakog dana. ⁵⁶

Mogu da prođu same, jer imunitet vremenom prepozna virus. Kod dece je to pravilo, kod odraslih izuzetak: odrasli imaju bradavice koje traju godinama, a u međuvremenu se šire i prenose. Zato „sačekati“ ima smisla kod deteta sa jednom ili dve bradavice koje mu ne smetaju, a znatno ređe kod odraslog čije se bradavice množe, bole ili su na vidljivom mestu. ³⁴⁵

Posle uklanjanja bradavica se može vratiti na istom mestu, jer u okolnoj koži ostane virusa, obično u prvim mesecima. Nove bradavice na drugim mestima najčešće su posledica širenja pre lečenja. Imunitet na HPV je vezan za tip virusa, pa odbrana od jednog tipa ne štiti od drugog; povratak je češći kod osoba sa oslabljenim imunitetom. ³

Trećina školske dece ima bradavice. U studiji sa 1.099 holandskih školaraca uzrasta 4–12 godina, polovina dece sa bradavicama bila je potpuno bez njih godinu dana kasnije, nezavisno od toga da li su lečena. Dermatološki izvori navode da bez lečenja polovina pojedinačnih bradavica kod dece nestane za šest meseci, a devet od deset za dve godine. ³⁷

Zato kod dece prvo procenjujemo da li lečenje uopšte treba: većina bradavica nestaće sama, a agresivno lečenje može biti neprijatnije od same bradavice. Lečimo kada bradavica boli (najčešće na tabanu), brzo se širi, smeta detetu ili kada se roditelji za to odluče posle razgovora o mogućnostima. Kada lečimo, najčešće kombinujemo tečni azot u ordinaciji sa lokalnom dermatološkom terapijom koju roditelj između tretmana nanosi kod kuće, samo na bradavicu. Metodu i ritam biramo prema uzrastu i saradnji deteta. ³⁴⁷

Deca stalno dobijaju bradavice zato što se u školskom uzrastu odbrana od HPV-a tek stvara, a deca grickaju nokte, čupaju zanoktice i često imaju vlažne ruke. Većina dece to preraste. ³⁴

Nijedna metoda ne uništava sam virus, već zaraženo tkivo, pa nijedna nije sigurna u svakom slučaju. Izbor zavisi od vrste, mesta, broja bradavica, uzrasta i toga koliko vam smetaju. ³¹²

Krema, rastvor ili flaster iz apoteke – šta zaista pomaže

• Salicilna kiselina (rastvor, lak, flasteri) jedino je kućno sredstvo sa dokazanim efektom. Nanosi se svakodnevno tokom 8–12 nedelja, samo na bradavicu, uz prethodno natapanje u toploj vodi i blago turpijanje odumrle kože. Prema Cochrane pregledu uspešnija je od placeba, ali umereno: pomaže kod dela bradavica, ne kod svih. ⁹¹⁰
• Sprejevi za „zamrzavanje“ iz apoteke hlade slabije od tečnog azota koji koristi lekar; mogu pomoći kod manjih bradavica na rukama. ¹⁰
• Lepljivi flaster preko bradavice (okluzija): dokazi su protivrečni, ali je bezopasan i može se kombinovati sa salicilnom kiselinom. ⁹¹⁰
• Čuvarkuća, jabukovo sirće, beli luk, melemi: nema dokaza, a kiseline i jaki biljni sokovi prave opekotine i upale koje posle otežavaju i pregled i lečenje. ¹⁰
• Konac oko „viseće bradavice“: ne. Viseće izrasline su najčešće fibromi, vezivanjem nastaje bolna upala, a ne znate ni šta ste vezali. ¹³

Kućno lečenje se ne primenjuje na licu, kapcima, genitalijama i oko noktiju, kod osoba sa dijabetesom i smanjenim osećajem na stopalima, niti na promeni za koju niste sigurni da je bradavica. ⁵¹⁰

Kod lekara

• Tečni azot (krioterapija): kratak i obično bezbolan postupak, često u više tretmana u razmacima od dve do četiri nedelje. U našoj poliklinici ga najčešće kombinujemo sa lokalnom dermatološkom terapijom koju pacijent između tretmana svakodnevno nanosi kod kuće, pa je bradavica pri sledećem dolasku tanja i azot deluje dublje. U randomizovanom ispitivanju sa 250 pacijenata (240 analizirano), obične bradavice na rukama izlečene su za 13 nedelja kod 49% lečenih tečnim azotom, 15% lečenih salicilnom kiselinom i 8% onih koji su čekali; kod plantarnih bradavica razlike između tri pristupa nije bilo. ⁸
• Radiotalasi i CO2 laser: uklanjanje u lokalnoj anesteziji, najčešće u jednoj poseti; za uporne, veće ili končaste bradavice i za promene na licu i kapcima. ¹¹¹²
• Lokalne terapije na recept i imunoterapija: smernice ih navode za brojne i uporne bradavice, kada standardne metode ne uspeju. ¹²¹⁷

Kako uklanjanje izgleda u našoj poliklinici, koju metodu biramo za koju promenu, kakva je nega posle i koliko košta, pročitajte na stranici uklanjanje bradavica radiotalasima i laserom.

Šta izabrati u kojoj situaciji

Izvori za tabelu: ³⁵¹⁰¹²

• promena brzo raste, krvari bez povrede, pretvara se u ranicu ili menja boju;
• bradavica je na licu, kapku, genitalijama ili ispod nokta;
• bolna bradavica na tabanu otežava hod;
• bradavice se šire uprkos lečenju ili se vraćaju;
• imate dijabetes, oslabljen imunitet ili lošu cirkulaciju;
• niste sigurni da je reč o bradavici.

Dermatolog promenu prepozna pregledom i dermoskopom. Uzorak za analizu retko je potreban, i to kada izgled nije tipičan. ⁵¹¹

Da li su virusne bradavice opasne?

Nisu. Dobroćudne su i ne prelaze u rak. Problem su širenje, bol pri hodu i estetika. Treba samo isključiti da promena nije nešto drugo što na bradavicu liči.

Da li bradavica na prstu znači da imam HPV koji izaziva rak grlića materice?

Ne. Kožne bradavice izazivaju drugi tipovi HPV-a od onih koji se povezuju sa promenama na grliću materice. Redovne ginekološke kontrole važe za sve žene, nezavisno od bradavica na koži.

Da li HPV vakcina štiti od bradavica na koži?

Ne. Vakcina pokriva tipove HPV-a vezane za kondilome i za rak grlića materice i nekih drugih organa, a ne kožne tipove koji izazivaju bradavice na rukama i stopalima.

Koliko posle kontakta se bradavica pojavi?

Obično posle više nedelja do nekoliko meseci. Zato se retko zna gde je i kada infekcija nastala.

Šta su crne tačkice u bradavici?

Začepljeni sitni krvni sudovi, a ne „koren“ bradavice. Po njima se bradavica razlikuje od kurjeg oka, koje ih nema.

Da li su bradavice na vratu virusne?

Najčešće nisu. To su meki fibromi, koji nisu zarazni. Končaste virusne bradavice na vratu postoje, ali su ređe; razliku utvrđuje pregled.

Može li bradavica sa ruke da pređe na lice?

Može. Grickanjem noktiju, češanjem i brijanjem virus se prenosi sa jednog mesta na drugo, pa se kod dece koja grickaju nokte bradavice javljaju i oko usana.

Prolaze li virusne bradavice same?

Kod dece često, u roku od jedne do dve godine. Kod odraslih mogu trajati godinama i u međuvremenu se šire.

Mogu li na bazen i u teretanu sa bradavicom?

Možete, uz vodootporan flaster preko bradavice, papuče u svlačionici i tušu i sopstveni peškir.

Zašto moje dete stalno dobija bradavice?

Zato što se u školskom uzrastu odbrana od HPV-a tek stvara, a deca grickaju nokte i često imaju vlažne ruke. Većina dece to preraste.

Kako izgleda kućna terapija između tretmana tečnim azotom?

Dermatolog propiše lokalni preparat koji se nanosi jednom dnevno samo na bradavicu, posle kupanja; okolnu kožu treba zaštititi, a odumrelu površinu povremeno blago isturpijati. Prekida se ako koža oko bradavice pocrveni ili zaboli. Ne koristi se na licu, kapcima i genitalijama.

Šta sa bradavicom u trudnoći?

Kožne bradavice ne ugrožavaju trudnoću ni bebu. Lečenje koje nije hitno obično se odlaže za period posle porođaja i dojenja; ako bradavica boli ili se širi, dermatolog bira metodu koja je bezbedna u trudnoći.

Ako niste sigurni da li je promena virusna bradavica, fibrom ili nešto treće, zakažite dermatološki pregled. Na pregledu dobijate dijagnozu, savet da li lečenje uopšte treba i, ako treba, predlog metode koja ima smisla za tu promenu i za vas. Ako se promena uklanja u istom dolasku, pregled se ne naplaćuje. Pozovite Imedic polikliniku, Kneza Miloša 23, Beograd: 060 345 0304 ili 064 237 0707 (poziv, Viber, WhatsApp).

Brojevi uz pasuse vode do izvora. Kliničke smernice, stručni pregledi i studije služe za medicinske tvrdnje. Izvori su provereni 2. novembra 2026.

1. American Academy of Dermatology. Warts: Causes. Otvori izvor
2. American Academy of Dermatology. Warts: Signs and symptoms. Otvori izvor
3. DermNet. Viral wart. Ažurirano novembar 2025. Otvori izvor
4. British Association of Dermatologists. Viral Warts – Patient Information Leaflet (2021). Otvori izvor
5. NHS. Warts and verrucas. Pregledano 25. 7. 2023. Otvori izvor
6. American Academy of Dermatology. Eight dermatologists’ tips for preventing warts. Otvori izvor
7. Bruggink SC et al. Natural course of cutaneous warts among primary schoolchildren: a prospective cohort study. Ann Fam Med. 2013;11:437–441. Otvori izvor
8. Bruggink SC et al. Cryotherapy with liquid nitrogen versus topical salicylic acid application for cutaneous warts in primary care: randomized controlled trial. CMAJ. 2010;182:1624–1630. Otvori izvor
9. Kwok CS et al. Topical treatments for cutaneous warts. Cochrane Database Syst Rev. 2012;CD001781. Otvori izvor
10. American Academy of Dermatology. Warts: Dermatologists’ tips for at-home treatment. Otvori izvor
11. American Academy of Dermatology. Warts: Diagnosis and treatment. Otvori izvor
12. Sterling JC et al. British Association of Dermatologists’ guidelines for the management of cutaneous warts 2014. Br J Dermatol. 2014;171:696–712. Otvori izvor
13. American Academy of Dermatology. Skin tags: Why they develop and how to remove them. Otvori izvor
14. American Academy of Dermatology. Seborrheic keratoses: Overview. Otvori izvor
15. CDC. About Molluscum Contagiosum. Otvori izvor
16. CDC. Pink Book, Chapter 11: Human Papillomavirus. Otvori izvor
17. Zhu P et al. Clinical guideline for the diagnosis and treatment of cutaneous warts (2022). J Evid Based Med. 2022;15:284–301. Otvori izvor