Perimenopauza i menopauza: simptomi, hormoni i šta zaista pomaže

Perimenopauza počinje kada se jave prve promene povezane sa slabljenjem funkcije jajnika, često u četrdesetim godinama, i obuhvata prvih 12 meseci posle poslednje menstruacije. Razmaci između ciklusa mogu postati kraći ili duži. Prelaz često traje oko četiri godine, ali kod nekih žena traje znatno kraće ili duže – to je odgovor na pitanje koliko traje klimaks kod žena.

Menopauza je poslednja prirodna menstruacija. Da je baš ona bila poslednja znamo tek kada prođe 12 uzastopnih meseci bez menstruacije, ako za izostanak ne postoji drugi razlog. U Evropi se najčešće događa oko 51. godine, a uobičajeni raspon je od 45. do 55. godine. Godine posle poslednje menstruacije nazivamo postmenopauzom.

Ako menstruacije prestanu između 40. i 44. godine, govorimo o ranoj menopauzi. Pre 40. godine treba proveriti da li jajnici prerano gube funkciju. U oba slučaja javite se ginekologu već kada ciklusi izostaju ili postanu izrazito neredovni. Ako se pre prirodne menopauze hirurški uklone oba jajnika, hormonska promena je nagla. Posle uklanjanja samo materice, jajnici mogu nastaviti da rade.

Da li treba da proverite hormone

Posle 45. godine, kada se promene ciklusa i valunzi jave zajedno, lekar obično prepoznaje perimenopauzu iz razgovora. Jedno merenje hormona može da zavara jer se vrednosti menjaju iz ciklusa u ciklus. Pre 45. godine, kada postoji mogućnost trudnoće ili kada tegobe odstupaju od očekivanih, pregled i ciljane analize imaju više smisla. Ako koristite hormonsku kontracepciju, izostanak krvarenja sam po sebi ne potvrđuje menopauzu.

Simptomi perimenopauze često počinju dok menstruacija još postoji; evo šta se dešava po simptomu, šta pomaže i kada tegoba traži drugu dijagnozu.

Valunzi i noćno znojenje

Valung je iznenadan talas toplote, često u licu, vratu i grudima, koji obično traje nekoliko minuta. Može da ga prati znojenje, a zatim osećaj hladnoće. Kada se ponavlja noću, nekad je najveća tegoba umor sutradan. U studiji SWAN, među ženama koje su imale česte valunge ili noćno znojenje, kod polovine su ove tegobe trajale duže od sedam godina. Taj podatak se odnosi samo na žene sa čestim tegobama.

Valunzi, a nije menopauza – i to postoji. Ako se preznojavate uz temperaturu, neobjašnjiv gubitak težine, drhtanje ruku ili uporno lupanje srca, recite to lekaru. Uzrok može biti i poremećaj rada štitaste žlezde, infekcija ili lek koji uzimate. Pregled određuje koje analize imaju smisla.

San, raspoloženje i koncentracija

Ako vas valung probudi nekoliko puta tokom noći, sutradan ćete se teže koncentrisati. Nekim ženama pomažu hladnija spavaća soba, redovan ritam spavanja i manje alkohola uveče. Ako se buđenja nastave i kada valunzi popuste, ili ako jako hrčete i pospani ste tokom dana, vredi potražiti drugi uzrok. Kod uporne nesanice može pomoći kognitivno-bihejvioralna terapija usmerena na san.

Mogu se javiti razdražljivost, zaboravljanje reči ili osećaj „magle u glavi“. Pomenite ih na pregledu ako vam otežavaju posao ili svakodnevni život. Ako ste većinu dana potišteni, gubite interesovanje za stvari koje vas inače raduju ili takvo stanje traje dve nedelje, javite se lekaru. Depresija se može javiti u istom periodu i zaslužuje zasebnu procenu.

Bolovi u zglobovima i osećaj otečenosti

Bolovi u ramenima, kolenima i šakama česti su u ovom periodu. Na pregledu mi više znači odgovor na pitanja „Koliko dugo ujutru razgibavate prste?“ i „Da li je zglob vidljivo otečen?“ nego sama činjenica da je ciklus neredovan. Ukočenost koja se ponavlja i traje duže od pola sata, naročito uz trajan otok prstiju ili ručnih zglobova, razlog je za reumatološki pregled. Ne treba čekati da se otok javi na obe šake.

Osećaj nadutosti razlikuje se od vidljivog otoka zgloba ili jedne noge. Ako otok ne prolazi, pokažite ga lekaru. Naglo nastao vruć i veoma bolan zglob ili otok samo jedne noge sa bolom zahtevaju procenu istog dana.

Suvoća, bol pri odnosu i libido

Za suvoću možete redovno koristiti vaginalni ovlaživač, a neposredno pre odnosa lubrikant – lubrikanti za žene u menopauzi su prvi, jednostavan korak. Ako odnos i dalje boli ili imate uporne urinarne tegobe, lekar može da proceni da li bi pomogao niskodozni vaginalni estrogen; u krv prelazi mala količina. Ako ste lečeni od raka dojke, prvo se biraju nehormonske mogućnosti, a kada one nisu dovoljne, odluku donesite sa ginekologom i onkologom, naročito ako uzimate inhibitor aromataze. Na seksualnu želju utiču i bol, umor, raspoloženje i drugi lekovi.

Koža i kosa

Koža postaje suvlja i tanja, a kosa kod nekih žena ređa – to je deo iste promene, ne znak da je nega prestala da radi. Kratko o tome u poglavlju o koži i kosi niže, opširnije u tekstu koža u menopauzi.

Ako zbog valunga ne prespavate noć ili vas prekidaju usred razgovora, razumno je da sa ginekologom razmotrite terapiju. Sistemska menopauzalna hormonska terapija najdelotvornija je za valunge i noćno znojenje. Smanjuje i gubitak koštane mase dok je koristite. San se može popraviti ako su vas upravo valunzi budili.

Kod većine zdravih žena sa tegobama, mlađih od 60 godina ili unutar deset godina od menopauze, odnos koristi i rizika uglavnom je povoljan ako nema kontraindikacija. Godine nisu dovoljne za odluku. Bitni su i razlog za terapiju, istorija bolesti, vrsta leka i način primene. Kod prevremene insuficijencije jajnika razlozi za terapiju su drugačiji: ako nema kontraindikacija, ona se obično preporučuje do uobičajenog uzrasta prirodne menopauze, čak i kada valunzi nisu izraženi.

Zašto je važno da li imate matericu

Estrogen se može primeniti kao tableta, flaster ili gel. Ako imate matericu, uz sistemski estrogen obično je potreban i progestogen, npr. progesteron, da zaštiti sluzokožu materice. Posle potpunog uklanjanja materice obično je dovoljan estrogen. Niskodozni vaginalni estrogen deluje pretežno lokalno i pravila za zaštitu sluzokože su drugačija.

Šta lekar proverava pre odluke

Recite lekaru ako imate neobjašnjeno vaginalno krvarenje, ako ste lečeni od raka dojke ili drugog hormonski zavisnog tumora, imali trombozu, plućnu emboliju, infarkt ili moždani udar, ili imate aktivnu bolest jetre. Ove informacije mogu isključiti sistemsku terapiju ili zahtevati procenu specijaliste. Neobjašnjeno krvarenje treba ispitati pre početka. U trudnoći se menopauzalna terapija ne koristi.

Rak dojke u porodici, dobro regulisan krvni pritisak ili dijabetes, gojaznost, povišen holesterol i migrena sami po sebi ne isključuju terapiju. Pritisak koji je previsok prvo treba regulisati. Estrogen preko kože uglavnom nosi manji rizik od venske tromboze nego tablete. Ako ste već imali trombozu, izbor flastera ili gela nije dovoljan da bi terapija bila bezbedna. Ako vam je terapija odbijena zbog nečega sa prvog spiska u ovom pasusu, imate pravo na drugo mišljenje.

Odakle potiče zabrinutost zbog raka dojke

Studija WHI je 2002. pokazala porast rizika od raka dojke uz određenu kombinaciju oralnog estrogena i progestina. Učesnice su u proseku imale 63 godine. Danas postoje različiti režimi, a kod kombinovane sistemske terapije rizik za dojku raste s trajanjem primene. Razgovor o ličnom riziku važniji je od etikete „prirodni hormoni“. Nakon uvođenja terapije uobičajena je kontrola posle oko tri meseca, a zatim najmanje jednom godišnje.

U SAD je Agencija za hranu i lekove u novembru 2025. zatražila, a tokom 2026. po preparatima odobrila uklanjanje najstrožih upozorenja o bolestima srca i krvnih sudova, raku dojke i demenciji sa uputstava za hormonsku terapiju – ali upozorenje o raku sluzokože materice kod sistemskog estrogena bez progestogena ostaje. Američke izmene uputstava nisu pravila propisivanja u Srbiji; one samo potvrđuju da se o terapiji odlučuje prema podacima, ne prema strahu.

Pitanje „kako nadoknaditi estrogen u menopauzi“ nema odgovor na internetu. Ima ga na pregledu, uz vaše nalaze, pritisak i istoriju bolesti.

Dr Jelena je opisala kako su joj česti valunzi prekidali dan, a noćno znojenje san. Teško se koncentrisala. Na pregledu je prvi put saznala i da joj je holesterol povišen. Nakon procene započela je hormonsku terapiju. Prema njenim rečima, već posle dve nedelje valunzi su popustili, bolje je spavala i ponovo je lakše pratila sopstveni tok misli.

Naša koleginica ušla je u hiruršku menopauzu sa 45 godina. Kako opisuje, hormonska terapija za nju nije bila opcija. U tom periodu dobila je oko 15 kilograma, a valunzi su trajali približno godinu i po. Najteže joj je palo kada je stekla utisak da tegobe mora da istrpi. Na kontroli je dobila plan koji je obuhvatio san, trening snage, ishranu i lokalno lečenje. Dve žene mogu imati slične tegobe, a sasvim različite potrebe – za nekoga je terapija prava stvar, za nekoga nije, zato postoji pregled.

Ako terapija nije izbor, to ne znači da nema šta da se radi – znači da vam treba plan i kontrole. Krenite od tegobe koja vam najviše remeti dan.

Za česte valunge postoje nehormonski lekovi: određeni antidepresivi u malim dozama, iz grupa koje deluju na serotonin i noradrenalin, i lek koji se inače koristi za nervne bolove. Neki od ovih lekova se koriste za valunge i kada žena nema depresiju. Lekar bira preparat prema vašim tegobama, drugim lekovima i mogućim neželjenim dejstvima.

Postoji i nova klasa nehormonskih lekova koja deluje na centar za regulaciju temperature u mozgu, tamo gde je dostupna; zahteva proveru funkcije jetre pre i tokom terapije. O odgovarajućim i dostupnim mogućnostima razgovarajte sa lekarom.

Kognitivno-bihejvioralna terapija prilagođena menopauzi može da ublaži koliko vas valunzi ometaju i da pomogne sa spavanjem. Slojevito oblačenje ili hladnija soba mogu vam olakšati pojedinačnu epizodu. Za biljne preparate nema pouzdanih dokaza da dosledno ublažavaju valunge, a mogu da utiču i na dejstvo lekova koje već uzimate – šta ima dokaz, a šta nema, pišem u posebnom tekstu o suplementima za menopauzu.

Kada ima smisla meriti gustinu kostiju

Gubitak koštane mase obično ne osećate. U studiji SWAN istraživači su pratili 862 žene u periodu od pet godina pre do pet godina posle poslednje menstruacije. Prosečan pad mineralne gustine iznosio je 10,6 % u slabinskoj kičmi i 9,1 % na vratu butne kosti. Najbrži pad zabeležen je od približno jedne godine pre do dve godine posle poslednje menstruacije. Ovi brojevi opisuju praćenu grupu; vaš rizik procenjujemo na osnovu godina, prethodnih preloma, terapije i drugih okolnosti.

Ako ste posle manjeg pada već imali prelom, dugo koristite kortikosteroide ili ste rano ušli u menopauzu, razgovarajte o merenju gustine kostiju (DXA). Američke smernice USPSTF preporučuju skrining svim ženama od 65 godina, a posle menopauze i ranije kada je rizik povećan. Osteoporoza se leči: postoje terapije koje dokazano smanjuju rizik od preloma, a hormonska terapija čuva kost dok se koristi, ali se uvodi zbog ukupne procene, ne samo zbog kosti. Više o pregledu i lečenju u posebnom tekstu o osteoporozi.

Da li smete da vežbate sa opterećenjem

„Ne smem da dižem tegove“ je rečenica koju često čujem, a istina je obrnuta: mišić vuče kost. Hodanje je dobar izbor za kondiciju. Za mišiće i kosti dodajte i vežbe snage, a za stabilnost vežbe ravnoteže. Opterećenje povećavajte postepeno. Ako imate osteoporozu ili ste već imali prelom pršljena, vežbe odaberite sa lekarom ili fizioterapeutom.

U studiji LIFTMOR žene sa sniženom gustinom kostiju vežbale su osam meseci. U grupi koja je dvaput nedeljno trenirala 30 minuta pod stručnim nadzorom, gustina kosti u slabinskoj kičmi porasla je u proseku za 2,9 %. U poređenoj grupi, koja je radila lakše vežbe kod kuće, pala je za 1,2 %. Težak trening iz studije ima smisla samo uz odgovarajuću procenu i nadzor.

Pantalone mogu da vam postanu tesne i kada vaga pokazuje skoro isto. Oko menopauze masno tkivo se češće nakuplja na stomaku, a nemasna masa može da opada. Na težinu utiču i godine, ishrana, aktivnost i san. Ako želite da smršate – ili da skinete stomak – pratite i obim struka i koliko ste snažni u svakodnevnim aktivnostima, ne samo kilograme.

Praktičan početak su šetnja, vežbe snage dva do tri puta nedeljno prema mogućnostima i izvor proteina u svakom glavnom obroku, na primer riba, jaja, jogurt ili mahunarke. Orijentaciono, zdravoj i aktivnoj ženi treba oko 1,2 do 1,6 grama proteina po kilogramu telesne težine dnevno – za 70 kilograma to je oko 85 do 110 grama, raspoređeno kroz dan, a ne sve za večerom. Tačna količina zavisi od godina, aktivnosti i zdravlja bubrega; kod bolesti bubrega određuje je lekar.

Ako imate gojaznost i treba vam dodatna pomoć, lekar može da razmotri i lek – terapiju za regulaciju telesne težine uz lekarski nadzor. U studiji STEP 9 lek iz te grupe je kod osoba sa gojaznošću i bolnom artrozom kolena ublažio bol više nego placebo; brzo mršavljenje odnosi i mišić, pa uz takvu terapiju idu trening i proteini. Menopauza sama po sebi nije indikacija za taj lek, a hormonska terapija se ne uvodi radi mršavljenja.

Koža može postati suvlja, tanja i manje elastična. U prvim godinama posle menopauze gubitak kolagena je ubrzan: Američka akademija za dermatologiju navodi procenu od oko 30 % tokom prvih pet godina, a to nije mera koju možemo pouzdano predvideti kod pojedinačne žene. Nije krema prestala da radi – promenila se koža. Za svakodnevnu negu krenite od preparata koji smanjuje suvoću i zaštite od sunca; sistemska hormonska terapija se ne uvodi zbog izgleda kože. Šta se radi sa kojom promenom, u tekstovima koža u menopauzi, podmlađivanje posle pedesete – full face pristup, tretmani posle 50. godine i kolagen – suplementi i tretmani.

Ako se razdeljak postepeno širi, uzrok može biti ženski tip proređivanja kose. Ako mnogo više kose opada odjednom, recite dermatologu da li ste prethodnih meseci bili bolesni, naglo smršali ili promenili terapiju. Povlačenje prednje linije kose uz proređivanje obrva, svrab ili crvenilo traži raniji pregled, jer kod nekih oblika alopecije gubitak kose može biti trajan. Više u tekstu opadanje kose.

Ako vas muče bolovi u zglobovima ili brinete o kostima, reumatološki pregled u Imedic poliklinici možete zakazati na 064 237 0707 ili 060 345 0304. Adresa je Kneza Miloša 23, II sprat, Beograd; za Viber i WhatsApp iz inostranstva koristite +381 64 237 0707.

Kliničke smernice, stručna udruženja i studije na koje se tekst oslanja, redom kako se u njemu pominju. Provereno 3. novembra 2026.

1. Svetska zdravstvena organizacija – definicija prirodne menopauze, uzrast i promene koje je prate; Office on Women’s Health – trajanje perimenopauze.
2. European Society of Endocrinology – Clinical Practice Guideline on the evaluation and management of menopause and the perimenopause (oktobar 2025): dijagnoza, prevremena insuficijencija jajnika, izbor terapije i praćenje.
3. The Menopause Society – The 2022 Hormone Therapy Position Statement (koristi i rizici).
4. Women’s Health Initiative (2002) – rezultati ispitivanja jedne kombinacije oralnog estrogena i progestina.
5. ALIMS – sažetak karakteristika leka za registrovani preparat estradiola koji se primenjuje preko kože (kontraindikacije).
6. The Menopause Society – Position statement on nonhormone therapy for vasomotor symptoms (2023); EMA – procena leka iz klase antagonista neurokininskih receptora (praćenje funkcije jetre).
7. Avis NE i sar., SWAN – trajanje čestih valunga i noćnog znojenja (JAMA Intern Med 2015).
8. NHS – krvarenje posle menopauze: kada otići na pregled.
9. Greendale GA i sar., SWAN – promene gustine kostiju u odnosu na poslednju menstruaciju (J Bone Miner Res 2012).
10. Watson SL i sar. – LIFTMOR, nadziran trening kod žena sa sniženom gustinom kostiju (J Bone Miner Res 2018).
11. USPSTF – preporuka za skrining osteoporoze (januar 2025).
12. Greendale GA i sar., SWAN – promena sastava tela oko menopauze.
13. STEP 9 – semaglutid kod gojaznosti i osteoartritisa kolena (NEJM 2024); u tekstu kao klasa leka.
14. Američka akademija za dermatologiju – nega kože, promene kolagena posle menopauze.
15. Frontalna fibrozirajuća alopecija – znaci za rani dermatološki pregled (DermNet / BAD).
16. NICE – reumatoidni artritis: kada uputiti na reumatološki pregled; NHS – tromboza i infekcija zgloba: simptomi koji traže hitnu procenu.
17. FDA – saopštenja o izmenama uputstava za hormonsku terapiju (novembar 2025, februar 2026, oktobar 2026).