U poslednjih nekoliko godina estetska medicina je postala tema svakodnevnih rasprava na društvenim mrežama. Među procedurama koje izazivaju najviše pažnje — i najviše kontroverzi — nalaze se hijaluronski fileri. Posebno se ističu pitanja o bezbednosti, trajnosti, ali i sve češće pominjana tema: migracija filera.
U razgovoru koji vodimo, otvaramo upravo ta pitanja bez dramatizacije i bez umanjivanja realnih rizika. Da li je online kritika opravdana? Da li zaista postoji razlog za strah? I gde se završava mit, a počinje medicinska činjenica? Pre nego što uopšte govorimo o komplikacijama ili migraciji filera, potrebno je da razumemo osnovu. Šta su zapravo hijaluronski fileri? Kako nastaju? Kako deluju u tkivu? I da li zaista dugogodišnja primena može promeniti nečije crte lica ili “uništiti kožu”, kako se često može pročitati na internetu?
Ovaj tekst prati strukturu celog razgovora i prolazi kroz sve ključne teme — od same proizvodnje filera, preko hijaluronidaze i pitanja da li fileri rastežu kožu, pa sve do migracije filera, alergijskih reakcija i realnih grešaka u praksi. Ako želite širu sliku, bez senzacionalizma, ali sa potpunim medicinskim kontekstom — nastavite dalje.
Kako nastaju hijaluronski fileri i kako deluju?
Da bismo razumeli sve dileme koje prate ovu temu — uključujući i migraciju filera — moramo krenuti od osnove: šta su hijaluronski fileri sa medicinskog stanovišta.
Hijaluronski fileri se dobijaju modifikacijom prirodne hijaluronske kiseline. Sama hijaluronska kiselina nije strana našem organizmu — naprotiv, ona je prirodna supstanca koja se već nalazi u koži i vezivnom tkivu. Ono što se radi u laboratoriji jeste poseban postupak omrežavanja molekula hijaluronske kiseline. Tim procesom pojedinačni molekuli se povezuju u stabilniju, čvršću strukturu i pretvaraju u gel koji je otporniji na razgradnju.
Rezultat tog postupka je hijaluronski filer koji može da ostane na mestu aplikacije i da nadoknadi izgubljeni volumen. Drugim rečima, ne radi se o “punjenju”, već o nadogradnji volumena tamo gde je on vremenom izgubljen.
Primer korekcije podočnjaka i središnjeg dela lica ,rad dr Miloša Živkovića
Da li fileri menjaju crte lica?
Jedna od najčešćih bojazni koja se javlja, naročito danas u eri društvenih mreža, jeste da dugotrajna upotreba filera neminovno vodi ka promeni ličnih crta i gubitku prirodnog izgleda. U razgovoru se vrlo jasno ističe da to nije posledica trajanja primene, već načina i cilja primene. Drugim rečima, pitanje nije koliko dugo neko koristi filere, već šta pokušava da postigne i da li je u tome umeren.
Ako hijaluron koristimo da nadoknadimo izgubljeni volumen — udubljene podočnjake, gubitak potporne strukture, pad srednje trećine lica — rezultat može biti potpuno prirodan. Problem nastaje onda kada se hijaluronom pokušava rešiti sve i to u potpunosti. Između tridesete i četrdeset pete ili pedesete godine, hijaluronski fileri su, kako se naglašava, idealan alat. U tom periodu mogu da daju vrlo harmonične i skladne rezultate. Međutim, nakon pedesete godine, ako se želi maksimalna korekcija, hijaluron sam po sebi više nije dovoljan.
To ne znači da osoba mora da uradi fejslifting da bi nastavila sa hijaluronom. Ali znači da je realno očekivati poboljšanje od oko 40–50%. Ukoliko se insistira na 90% ili 100% korekcije samo filerima, gotovo je izvesno da će rezultat izgledati prenaglašeno i neprirodno. Dakle, promene crta lica nisu neminovna posledica dugotrajne upotrebe. One su posledica nerealnih ciljeva ili preterivanja u količini. U razgovoru se takođe navodi da postoje osobe koje svesno žele naglašen izgled — velike jagodice, izraženije usne, prenaglašene konture. U takvim situacijama odluka je na lekaru: da li će pristati na takav estetski pravac ili ne.
Suština je jednostavna, ali važna: hijaluron ne menja lice sam od sebe. Način na koji ga koristimo određuje rezultat.
Koliko su fileri nekada trajali, a koliko danas?
Kada su se prvi put pojavili fileri, situacija je bila značajno drugačija nego danas. Prvi fileri koji su se koristili bili su napravljeni od goveđeg kolagena i trajali su svega tri meseca. Nakon toga pojavio se prvi hijaluronski filer, čije je trajanje bilo relativno kratko — oko šest meseci. Danas imamo filere koji mogu trajati dve godine, pa čak i duže. Pitanje koje se prirodno postavlja jeste: da li je to nužno loša karakteristika? Odgovor je — ne.
Postoje zone na licu, poput jagodica, vilice ili brade, gde je duže trajanje zapravo velika prednost. U tim regijama stabilnost volumena tokom dve ili tri godine znači da pacijent ne mora često da ponavlja tretman. Međutim, postoje i druge zone gde dugotrajni fileri mogu predstavljati problem. Kao primer se navode podočnjaci. U toj regiji, ukoliko se koristi filer koji traje izuzetno dugo, kroz vreme mogu nastati komplikacije. Zato je vrstu filera potrebno pažljivo prilagoditi zoni aplikacije.
U razgovoru se takođe naglašava da trajanje filera nije isto kod svih osoba. Postoje mlađe osobe koje puno vežbaju, mršavije su i imaju brži metabolizam — kod njih fileri često traju kraće. S druge strane, postoje osobe kod kojih fileri mogu trajati i nekoliko godina. To nije nužno loša stvar; naprotiv, za njih može predstavljati prednost jer ređe moraju da ponavljaju intervenciju.
Postoji i jedna specifična situacija kada filer može postati trajan. To se dešava kada organizam hijaluron prepozna kao strano telo i oko njega formira kapsulu, slično kao kod silikonskih implanta. U takvoj situaciji filer se neće spontano razgraditi. Međutim, čak i tada postoji rešenje. Primena hijaluronidaze može u potpunosti razgraditi hijaluron u roku od nekoliko sati. I tu dolazimo do sledeće važne teme — hijaluronidaze.
Primer korekcije usana,rad dr Miloša Živkovića
Šta je hijaluronidaza i čemu služi?
Hijaluronidaza je u estetskoj medicini postala gotovo jednako kontroverzna tema kao i sami fileri. Na internetu se može pročitati da uništava kožu, razgrađuje kolagen, oštećuje masno tkivo ili trajno narušava prirodni hijaluron u organizmu. U razgovoru se jasno objašnjava da je hijaluronidaza enzim koji je specifičan isključivo za hijaluronsku kiselinu. Ona ne razgrađuje kolagen, ne razgrađuje elastin i ne utiče na druge strukture u tkivu.
Njena funkcija je da razgradi hijaluron — onaj koji je unet filerom, ali i prirodni hijaluron koji organizam sam proizvodi. Međutim, to nije razlog za zabrinutost. Prirodna hijaluronska kiselina u našem telu se i inače stalno razgrađuje i obnavlja. To je kontinuirani proces. Nakon primene hijaluronidaze, hijaluron koji je razgrađen — uključujući i naš sopstveni — nadoknadi se u roku od dva do tri dana.
Zbog toga ne postoji opasnost po tkivo nakon primene hijaluronidaze. Takođe je važno napomenuti da se hijaluronidaza prirodno nalazi u našem organizmu. Organizam stalno balansira između sinteze i razgradnje hijaluronske kiseline. U razgovoru se navodi i situacija u kojoj je osoba koristila hijaluron od tridesete godine, na primer petnaest godina, i zatim sa četrdeset pet godina odlučila da ga otopi. Tokom tih petnaest godina hijaluronskim filerima su kamuflirani nedostaci — volumen, udubljeni podočnjaci, nepravilnosti.
Kada se sav hijaluron razgradi, lice izgleda onako kako bi izgledalo da tih petnaest godina nisu korišćeni tretmani. To nije posledica hijaluronidaze, već odsustva volumena koji je do tada bio nadoknađivan. Dakle, hijaluronidaza nije “opasno sredstvo koje uništava tkivo”, već alat koji omogućava kontrolu i reverzibilnost procedure.
Da li hijaluron rasteže kožu?
Jedna od čestih dilema jeste da li hijaluron vremenom rasteže kožu. Odgovor koji se daje u razgovoru je jasan: ako se pravilno koristi — ne.
Hijaluron se u praksi najčešće primenjuje tamo gde postoji nedostatak koštane strukture, odnosno nedostatak potpore koži. U tim situacijama filer se aplicira duboko, na kost, u malim količinama. Takva primena ne dovodi do rastezanja kože. Drugi način primene jeste u duboke masne jastučiće koji se vremenom gube. I tada se zapravo ne dodaje višak volumena, već se vraća ono što je izgubljeno tokom procesa starenja. Ni u tom slučaju ne dolazi do rastezanja kože.
Treće mesto primene su ligamenti. U tim zonama hijaluron se koristi da ih učvrsti i obezbedi bolju potporu koži. Time se koža stabilizuje i može se usporiti proces starenja. Problem može nastati ukoliko se koriste velike količine hijalurona, naročito ako se aplikuje potkožno ili direktno u kožu u količinama koje nisu primerene. U takvim situacijama može doći do rastezanja kože. Međutim, to nije posledica pravilne primene, već zloupotrebe hijaluronskih filera.
U razgovoru se takođe navodi da se mala količina hijalurona može aplikovati i u samu kožu, jer hijaluron stimuliše fibroblaste da sintetišu kolagen i elastin, a istovremeno hidrira kožu. Problem ponovo nastaje kada količina nije primerena. Navode se i studije rađene na blizancima, gde je jedan blizanac koristio hijaluronske filere najmanje deset godina, a drugi nije. U svim tim studijama pokazano je da je blizanac koji je koristio filere kroz vreme izgledao značajno bolje i sporije je stario.
Pominje se i snimak koji kruži internetom, gde se vidi da se hijaluron i dalje nalazi u koži ili potkožnim strukturama posle više godina upotrebe. Taj snimak je izvučen iz konteksta. Novinarka koja ga je prikazala koristila je hijaluronske filere i druge tretmane niz godina i pokazala je fotografije pre i posle, gde je izgledala dramatično mlađe. Njena namera je bila da pokaže pozitivan efekat, ali je snimak kasnije predstavljen kao negativan primer.
Migracija filera: Koliko je česta?
Migracija filera je tema koja danas izaziva najviše straha. Pacijenti često dolaze sa pitanjem da li je filer “dobio noge” i da li može da se pomeri iz jedne regije u drugu. U razgovoru se jasno navodi da se migracija dešava u praksi, ali da nije ni približno onako dramatična kako se predstavlja na društvenim mrežama.
Migracija se najčešće dešava u određenim kritičnim zonama na licu, a to su pre svega usne i podočnjaci. U tim regijama struktura tkiva je specifična, pa je i rizik nešto veći. Važno je naglasiti da migracija nije pomeranje od nekoliko centimetara. Ne radi se o tome da će filer iz jagodica “otići” u jawline. U praksi, migracija se dešava u milimetrima.
Razlozi za migraciju mogu biti različiti. Jedan od faktora je sama struktura tkiva. Neki pacijenti imaju lošiju strukturu tkiva i skloniji su migraciji. Drugi faktor je količina filera. Ukoliko se koriste veće količine, naročito u usnama, gotovo je sigurno da će doći do migracije. Treći faktor je vrsta filera. Postoje fileri koji imaju veću tendenciju da migriraju u odnosu na druge. Dakle, migracija postoji, ali je najčešće lokalna, blaga i vezana za specifične zone i uslove primene.
Kako se rešava migracija filera?
Iako migracija filera izaziva veliku zabrinutost, u praksi ona najčešće nije ozbiljan problem. Kada se migracija desi, posebno u regiji iznad usne, vrlo često je dovoljna mala količina hijaluronidaze da bi se problem rešio. Primena hijaluronidaze razgrađuje hijaluron koji se pomerio i regija se vraća u stanje koje izgleda prirodno. Dakle, migracija nije nepovratan ili opasan proces. Ona se može kontrolisati i rešiti relativno jednostavno.
Alergijske i kasne reakcije
Druga velika bojazan odnosi se na alergijske reakcije. U razgovoru se navodi da tokom deset godina prakse praktično nije viđena akutna alergijska reakcija na hijaluronski filer. Ono što se može javiti, ali vrlo retko — na nekoliko hiljada pacijenata možda jedan slučaj — jeste kasna reakcija preosetljivosti. Ova reakcija se obično javlja nakon određenog vremenskog perioda, najčešće posle virusne infekcije. Tada organizam počinje da posmatra hijaluronski filer kao stranu supstancu i reaguje na njega. Filer može postati tvrd i može doći do otoka.
U takvoj situaciji postoje dva pristupa. Prvi je terapija koja traje oko dve nedelje i koja kod približno 50% pacijenata dovodi do rešavanja problema. Ukoliko terapija ne da očekivani rezultat, primenjuje se hijaluronidaza, koja u potpunosti razgrađuje hijaluron i eliminiše problem. Naglašava se da se hijaluronski fileri ne rade kada osoba ima akutnu virusnu ili bilo kakvu drugu infekciju, jer je tada imuni sistem nadražen i verovatnoća kasnijih reakcija je veća. Ovo je posebno primećeno tokom perioda korone, kada su se fileri radili kod osoba koje su imale infekciju u tom periodu.
Ukoliko se poštuju mere predostrožnosti, ovakve reakcije su veoma retke. Postoji i situacija u kojoj, tokom akutne virusne infekcije, može doći do blagog otoka u regijama gde se nalazi filer. Taj otok traje nekoliko dana i nakon prestanka infekcije sve se vraća u normalno stanje.
Zaključak
U završnom delu razgovora postavlja se pitanje koje su najčešće greške u praksi kada je reč o upotrebi hijaluronskih filera. Naglašava se da su hijaluronski fileri izuzetno koristan alat i da su u estetskoj medicini praktično neophodni. Međutim, ključna stvar o kojoj se mora voditi računa jeste količina.
Važno je poslušati lekara ukoliko kaže da hijaluron u tom trenutku nije potreban ili da je za njega rano. U tom slučaju savet je da se tretman odloži. Takođe se naglašava da se dugoročno ne može oslanjati samo na hijaluronske filere. Ukoliko postoji problem gubitka tonusa, hijaluron treba kombinovati sa kolagen stimulatorima koji podstiču sintezu kolagena i daju koži čvrstinu, čime se poboljšava tonus.
Kvalitet kože, fine bore, proširene pore, tekstura i fotooštećenja ne rešavaju se filerima. Oni se tretiraju laserima ili hemijskim pilingom. Suština je u kombinovanju procedura i umerenosti — koristiti od svake po malo, u skladu sa problemom koji se rešava. U razgovoru se takođe pominje trend novih filera koji potiču od lešava. Navodi se primer filera pod nazivom Renuva, koji je dostupan u Americi i koji je izuzetno skup. Dobija se iz ljudskog tkiva, a koristi se posebna potka koja se ubrizgava u lice i podstiče proizvodnju sopstvene masti. Ovaj trend se opisuje kao besmislen, potencijalno povezan sa komplikacijama i veoma skup, posebno u poređenju sa hijaluronskim filerima koji su bezbedni, dostupni i danas relativno pristupačni.
Na kraju se ističe da u poslednjih dvadeset godina u estetskoj medicini nije napravljen sličan iskorak kao kada su uvedeni hijaluronski fileri. Ni jedna druga supstanca ne omogućava tako efikasno podmlađivanje lica i nema tako široku primenu.
Pogledajte ceo video
Ukoliko želite da čujete kompletno objašnjenje u originalnoj formi, sa svim dodatnim nijansama i komentarima, možete pogledati ceo razgovor u nastavku.
